Аутори ове истраживачке студије подстакнути су проблемима у области мреже културних институција на територији Чехословачке Републике током 60-их година XX века. Кључни проблеми огледају се у томе да постојеће институције културе најчешће не одговарају захтевима модерног друштва, односно да је њихова распрострањеност неадекватна, услед стихијске изградње, без плана и анализе реалних потреба. У оквиру ове студије примењено је оријентационо истраживање, које је спроведено током јуна 1965. године, са циљем да се идентификују постојећи објекти који се користе за културне и друштвене сврхе у свим сеоским и градским срединама на територији целе земље. У раду се под просторима и објектима за друштвени и културни живот сматрају вишенаменски простори (у којима се реализују различити културни и друштвени садржаји). Структура рада подељена је на поглавља, у оквиру којих је представљено: стање размештаја становништва у ЧССР, стање мреже клупских институција и биоскопа у њима, и стање мреже отворених летњих позорница. У оквиру централног дела студије дата је анализа тадашњег стања објеката и простора који су служили за културни и друштвени живот. У завршном делу истраживања, аутори су изнели основне закључке анализе, са нагласком да се, на основу сазнања о ситуацији у сваком насељу, региону и читавој земљи, могу креирати будући правци изградње нових или модернизације постојећих објеката и простора за културу и друштвени живот. У оквиру прилога дати су: списак домова културе у ЧССР (са њиховим капацитетима), табеле и графикони.