Приказано је свих 2 резултата

Културни живот села на територији уже Србије (Истраживања и Документација, св. 6)

Ова студија је настала у складу са задацима које је поставио ВИИ конгрес СК Србије а који су везани за покретање шире и организованије друштвене активности у преображају села. С обзиром на то да су основни постулати социјалистичког друштва – право свих радних људи да равноправно уживају плодове културе, важно је створити услове који би омогућили брже развијање самоуправних односа на селу. Циљ аутора ове студије јесте да покажу и укажу на то колико недовољна писменост, непостојање перманентног стручног образовања, слаба комуникација град – село, сиромашан друштвени и културни живот људи на селу утичу на озбиљне губитке у пољопривредној производњи и, уопште, на већу продуктивност, доходак и животни стандард. Услед недостатка статистичких података о раду културних установа у општинским центрима, аутори су се бавили анализом само друштвено организованих облика културног деловања и материјалним проблемима који их условљавају, као и проблемима произвођачке културе и значаја школе у развијању културног живота на селу. Поред приказа стања културног живота и активности, као и основних услова за развој културе у сеоским насељима, дат је и предлог мера за даљи развој културе на селу. На почетку студије налази се Садржај, а у последњем делу су табеларни прикази.

Материјалне основе културног живота села у Србији (Документација, св. 11)

С обзиром на то да око 70% људи од укупног броја становништва у Србији живи у селима и мањим насељима, и да су културне институције углавном концентрисане по градовима, у овом истраживању Мирјана Николић и Миливоје Иванишевић отварају питање како становници мањих насеља могу да задовоље своје културне потребе и колико су им културна добра доступна. Локација културних и уметничких установа, солидна материјална основа за бављење културним активностима и сл., основни су проблеми које треба разрешити да би могло уопште да се говори о степену остварености права на културу у сеоским насељима. У оквиру истраживања пошло се од статистичких података о становништву Србије, распрострањености пољопривредног типа општина, неразвијеним општинама, спроведеној електрификацији, постојању школа, народних и радничких универзитета. Изложени су подаци о развоју писмености, читалаштва, штампе, радио и ТВ програма, опремљености и активности домова културе, запосленим кадровима у њима. Наведене су и статистички обрађене општине са најнижим културним стандардима. На почетку овог истраживања дат је Садржај, а у последњем делу приказане су табеле са статистичким подацима и подацима добијеним из упитника који је послат домовима културе, као и мапе.