ИИИ Миленијум – Преглед мишљења о културном средишту
За потребе Одбора за ИИИ миленијум, у Заводу за проучавање културног развитка је, од октобра 1983. до маја 1984. године, спроведено интервјуисање чланова Одбора и других научника, угледних културних радника и стваралаца, како би сви они дали своје мишљење у вези са пројектом „Културно средиште“. У овом радном материјалу дат је преглед мишљења о замишљеном културном средишту, односно сажетак одговора саговорника на питања која су чинила окосницу разговора у вези са идејом овог пројекта. Питања су се односила на мишљења о: основној замисли Културног средишта, циљевима пројекта, о Отвореном универзитету, функцијама Информативног центра, о архитектонско-урбанистичком уобличавању Културног средишта, о оснивању Друштва за ИИИ миленијум, укључујући и предлоге за оснивање установа и објеката у оквиру Културног средишта. Разговоре су обављали А. Магдић, Р. Росандић и М. Немањић. На почетку је дат Садржај, а на крају Прилог који садржи транскрипте разговора са 68 саговорника на наведене теме.
Културна ситуација у Београду и Србији
Ова публикација представља основу за дискусију одржану на скупу „Садашњост и будућност културе у СР Србији“. За формулисање истраживачког задатка послужила је идеја да се у Београду до уласка у трећи миленијум оствари јединствени културни комплекс установа и објеката културе који би допринео ублажавању сиромаштва људи, употпуњавању празнине у културном наслеђу на простору Београда и Србије, приближавању светског културног наслеђа широким слојевима народа итд. Циљ је био да се нашем човеку учини доступна наша национална култура, да на располагању стручњацима и омладини буде збирка достигнућа у свим областима културе и науке, да се током наредне две деценије обезбеде нова радна места и сл. Жеља је била да, развојем свих делатности и повезивањем стваралачких снага земље, овај културни комплекс постане попут главног културног центра Београда који би „зрачио“ на целу Србију, па и на шири југословенски простор. Зато је и постављени циљ истраживачке студије, коју су спровели Ружица Росандић и Миливоје Иванишевић, био снимити културну ситуацију у Србији и Београду и израдити преглед културних потреба. Материја је изложена у три поглавља. У првом делу је приказана друштвено-економска основа културне ситуације: социо-демографски развој, организациони облици културног живота и економски положај културе; у другом делу су изложене основе развоја и актуелно стање у области књиге и читања, заштите културне баштине, позоришног и музичког живота, ликовног стваралаштва, културно-образовне делатности…; у трећем поглављу изложене су заједничке особености услова рада у установама културе. Анализа је, пре свега, указала на одсуство плански усмераване и доследно спроведене друштвене акције у области културе, на неизграђеност функционалних система и облика повезивања заснованих на начелима система интересног организовања, на неуједначеност економског положаја културе, на нерационално коришћење постојеће материјалне основе деловања, на недостатак простора, броја запослених у култури, опреме итд. На почетку публикације дат је Садржај, а у оквиру истраживања налазе се табеле и графикони.
Културне потребе у будућности и нови модели организованости културе
Истраживачки пројекат „Културне потребе у будућности и нови модели организованости културе“ је реализован као подпројекат обимнијег пројекта „Истраживање концептуалних, просторних и економских проблема претварања Београда у интегрално културно средиште“ Одбора за ИИИ миленијум САНУ. Идеја је била да се у Београду, до почетка трећег миленијума, подигне велики културни комплекс који би допринео унапређењу културног и друштвеног живота. У овом истраживању, посебан фокус је стављен на улогу културне јавности у дефинисању културних потреба и процени опција будућег културног развоја и модела организованости културе у Београду. Тим поводом, у оквиру истраживања су обављени интервјуи са новинарима културних рубрика дневних и недељних листова, радија и телевизије, који чине значајан сегмент културне јавности. Такође, послат је упитник за репрезентативну уметничку и научну јавност. Уз приложене упитнике, наведена су и имена саговорника. Даље, анализирани су основни подаци везани за град Београд у које су укључене: карактеристике економског развоја Београда; демографске карактеристике становништва Београда, потом њихове културне потребе представљене у виду података о броју корисника библиотека, посета биоскопима, позориштима, музејима, концертима итд. На крају, представљени су и облици јавног финансирања уметности, њихова структура и ефекти, са примерима Велике Британије и Швајцарске. Циљ истраживања је доћи до могућег новог модела организованости културе и културних потреба у будућности. Ово истраживање представљено је и као друга фаза претходног истраживања Завода „Нове културне потребе и организације културе у Београду“ (1987–1988. године), у оквиру кога су се критички анализиране организације (институције) културе у Београду. Овај пројекат има Садржај, као и табеле.
Културно средиште
Истраживачки пројекат „Културно средиште“ састоји се из три засебна документа: „Културни центри у свету“, из 1985, чији су аутори Ружица Росандић и Ирина Суботић; „Преглед мишљења о културном средишту“, из 1984, Ружице Росандић; „Пројекат ИИИ миленијум – Информација“, из 1982, који је припремио Петар Игњатовић, секретар Одбора за ИИИ миленијум. Истраживање „Културни центри у свету“ настало је за потребе Одбора за ИИИ миленијум Српске академије наука и уметности и пројекта „Оснивање културног средишта“. Како је културни центар требало да буде централна тачка будућег културног комплекса, и да задовољи културне потребе тадашњих, а поготово будућих генерација, сачињен је преглед културних центара који даје увид у начин функционисања и искуства других културних центара у свету. Представљени су примери културних центара: Народни дворац културе „Људмила Живкова“ у Софији, Национални центар за уметност и културу „Жорж Помпиду“ у Паризу, Барбикан центар у Лондону, Дом културе у Стокхолму и локални дом културе у Данској. „Преглед мишљења о културном средишту“ даје сажетак одговора саговорника на питања која су чинила окосницу разговора у вези са идејом за пројекат „Културног средишта“ Српске академије наука и уметности, који су вођени од октобра 1983. до маја 1984. године. „Пројекат ИИИ миленијум – Информација“ представља експликацију пројекта Културног средишта Одбора за ИИИ миленијум Српске академије наука и уметности. Наиме, 1979. године од групе чланова САНУ покренута је иницијатива да се у Савском амфитеатру, после премештања железничке станице и пратећих објеката на нову локацију, изгради велико културно средиште. Овај простор би, према њиховом мишљењу, у будућем развоју града Београда добио централно место. На почетку пројекта је Садржај, а у оквиру текста су графикони.
Организације културе и нове културне потребе
Истраживање „Организације културе и нове културне потребе“ је реализовано као подпројекат обимнијег пројекта „Истраживање концептуалних, просторних и економских проблема претварања Београда у интегрално културно средиште“ Одбора за ИИИ миленијум САНУ. Сврха овог истраживања је, попут осталих подпројеката у оквиру овог пројекта, да се сагледа затечена ситуација и проуче модели организованости културних комплекса, и да се преиспита улога и место постојећих организација културе у Београду у односу на планирано Културно средиште. У фокусу овог дела истраживања су организације културе и њихова улога у задовољавању постојећих и стварању нових културних потреба. Организације културе се виде као значајно место где се конкретизују културне потребе, у које допиру подстицаји из спољне средине, али и из кога импулси иду ка окружењу. За потребе овог истраживања, прикупљени су подаци о ресурсима установа културе у граду Београду – позориштима, библиотекама, културним центрима, музејима и галеријама (просторни, кадровски/људски, програмски, организациони, финансијски). Како се начин одлучивања и управљања установама културе доводи у везу са испуњавањем њихове основне улоге/функције, у оквиру истраживања је спроведено и анкетирање руководилаца установа културе. Закључак анализе улоге организација културе са аспекта сагледавања нових културних потреба показао је да није довољно развијена свест о променама које су се током претходне деценије догодиле у оквиру социјално-демографских, урбаних и културних структура, и да се методе и садржаји рада нису прилагодили тим променама. С тим у вези, аутори постављају питање да ли је реч о томе да су културне потребе недовољно развијене или је реч о неприпремљености и неприлагођености организација културе да одговоре на нове културне потребе. На почетку истраживања је Садржај, а на крају су прилози: списак организација у којима је обављена анкета и одговори на питања о развоју организација.