Prikazani svi od ukupno 5 rezultata

III Milenijum – Pregled mišljenja o kulturnom središtu

Za potrebe Odbora za III milenijum, u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka je, od oktobra 1983. do maja 1984. godine, sprovedeno intervjuisanje članova Odbora i drugih naučnika, uglednih kulturnih radnika i stvaralaca, kako bi svi oni dali svoje mišljenje u vezi sa projektom „Kulturno središte“. U ovom radnom materijalu dat je pregled mišljenja o zamišljenom kulturnom središtu, odnosno sažetak odgovora sagovornika na pitanja koja su činila okosnicu razgovora u vezi sa idejom ovog projekta. Pitanja su se odnosila na mišljenja o: osnovnoj zamisli Kulturnog središta, ciljevima projekta, o Otvorenom univerzitetu, funkcijama Informativnog centra, o arhitektonsko-urbanističkom uobličavanju Kulturnog središta, o osnivanju Društva za III milenijum, uključujući i predloge za osnivanje ustanova i objekata u okviru Kulturnog središta. Razgovore su obavljali A. Magdić, R. Rosandić i M. Nemanjić. Na početku je dat Sadržaj, a na kraju Prilog koji sadrži transkripte razgovora sa 68 sagovornika na navedene teme.

Kulturna situacija u Beogradu i Srbiji

Ova publikacija predstavlja osnovu za diskusiju održanu na skupu „Sadašnjost i budućnost kulture u SR Srbiji“. Za formulisanje istraživačkog zadatka poslužila je ideja da se u Beogradu do ulaska u treći milenijum ostvari jedinstveni kulturni kompleks ustanova i objekata kulture koji bi doprineo ublažavanju siromaštva ljudi, upotpunjavanju praznine u kulturnom nasleđu na prostoru Beograda i Srbije, približavanju svetskog kulturnog nasleđa širokim slojevima naroda itd. Cilj je bio da se našem čoveku učini dostupna naša nacionalna kultura, da na raspolaganju stručnjacima i omladini bude zbirka dostignuća u svim oblastima kulture i nauke, da se tokom naredne dve decenije obezbede nova radna mesta i sl. Želja je bila da, razvojem svih delatnosti i povezivanjem stvaralačkih snaga zemlje, ovaj kulturni kompleks postane poput glavnog kulturnog centra Beograda koji bi „zračio“ na celu Srbiju, pa i na širi jugoslovenski prostor. Zato je i postavljeni cilj istraživačke studije, koju su sproveli Ružica Rosandić i Milivoje Ivanišević, bio snimiti kulturnu situaciju u Srbiji i Beogradu i izraditi pregled kulturnih potreba. Materija je izložena u tri poglavlja. U prvom delu je prikazana društveno-ekonomska osnova kulturne situacije: socio-demografski razvoj, organizacioni oblici kulturnog života i ekonomski položaj kulture; u drugom delu su izložene osnove razvoja i aktuelno stanje u oblasti knjige i čitanja, zaštite kulturne baštine, pozorišnog i muzičkog života, likovnog stvaralaštva, kulturno-obrazovne delatnosti…; u trećem poglavlju izložene su zajedničke osobenosti uslova rada u ustanovama kulture. Analiza je, pre svega, ukazala na odsustvo planski usmeravane i dosledno sprovedene društvene akcije u oblasti kulture, na neizgrađenost funkcionalnih sistema i oblika povezivanja zasnovanih na načelima sistema interesnog organizovanja, na neujednačenost ekonomskog položaja kulture, na neracionalno korišćenje postojeće materijalne osnove delovanja, na nedostatak prostora, broja zaposlenih u kulturi, opreme itd. Na početku publikacije dat je Sadržaj, a u okviru istraživanja nalaze se tabele i grafikoni.

Kulturne potrebe u budućnosti i novi modeli organizovanosti kulture

Istraživački projekat „Kulturne potrebe u budućnosti i novi modeli organizovanosti kulture“ je realizovan kao podprojekat obimnijeg projekta „Istraživanje konceptualnih, prostornih i ekonomskih problema pretvaranja Beograda u integralno kulturno središte“ Odbora za III milenijum SANU. Ideja je bila da se u Beogradu, do početka trećeg milenijuma, podigne veliki kulturni kompleks koji bi doprineo unapređenju kulturnog i društvenog života. U ovom istraživanju, poseban fokus je stavljen na ulogu kulturne javnosti u definisanju kulturnih potreba i proceni opcija budućeg kulturnog razvoja i modela organizovanosti kulture u Beogradu. Tim povodom, u okviru istraživanja su obavljeni intervjui sa novinarima kulturnih rubrika dnevnih i nedeljnih listova, radija i televizije, koji čine značajan segment kulturne javnosti. Takođe, poslat je upitnik za reprezentativnu umetničku i naučnu javnost. Uz priložene upitnike, navedena su i imena sagovornika. Dalje, analizirani su osnovni podaci vezani za grad Beograd u koje su uključene: karakteristike ekonomskog razvoja Beograda; demografske karakteristike stanovništva Beograda, potom njihove kulturne potrebe predstavljene u vidu podataka o broju korisnika biblioteka, poseta bioskopima, pozorištima, muzejima, koncertima itd. Na kraju, predstavljeni su i oblici javnog finansiranja umetnosti, njihova struktura i efekti, sa primerima Velike Britanije i Švajcarske. Cilj istraživanja je doći do mogućeg novog modela organizovanosti kulture i kulturnih potreba u budućnosti. Ovo istraživanje predstavljeno je i kao druga faza prethodnog istraživanja Zavoda „Nove kulturne potrebe i organizacije kulture u Beogradu“ (1987–1988. godine), u okviru koga su se kritički analizirane organizacije (institucije) kulture u Beogradu. Ovaj projekat ima Sadržaj, kao i tabele.

Kulturno središte

Istraživački projekat „Kulturno središte“ sastoji se iz tri zasebna dokumenta: „Kulturni centri u svetu“, iz 1985, čiji su autori Ružica Rosandić i Irina Subotić; „Pregled mišljenja o kulturnom središtu“, iz 1984, Ružice Rosandić; „Projekat III milenijum – Informacija“, iz 1982, koji je pripremio Petar Ignjatović, sekretar Odbora za III milenijum. Istraživanje „Kulturni centri u svetu“ nastalo je za potrebe Odbora za III milenijum Srpske akademije nauka i umetnosti i projekta „Osnivanje kulturnog središta“. Kako je kulturni centar trebalo da bude centralna tačka budućeg kulturnog kompleksa, i da zadovolji kulturne potrebe tadašnjih, a pogotovo budućih generacija, sačinjen je pregled kulturnih centara koji daje uvid u način funkcionisanja i iskustva drugih kulturnih centara u svetu. Predstavljeni su primeri kulturnih centara: Narodni dvorac kulture „Ljudmila Živkova“ u Sofiji, Nacionalni centar za umetnost i kulturu „Žorž Pompidu“ u Parizu, Barbikan centar u Londonu, Dom kulture u Stokholmu i lokalni dom kulture u Danskoj. „Pregled mišljenja o kulturnom središtu“ daje sažetak odgovora sagovornika na pitanja koja su činila okosnicu razgovora u vezi sa idejom za projekat „Kulturnog središta“ Srpske akademije nauka i umetnosti, koji su vođeni od oktobra 1983. do maja 1984. godine. „Projekat III milenijum – Informacija“ predstavlja eksplikaciju projekta Kulturnog središta Odbora za III milenijum Srpske akademije nauka i umetnosti. Naime, 1979. godine od grupe članova SANU pokrenuta je inicijativa da se u Savskom amfiteatru, posle premeštanja železničke stanice i pratećih objekata na novu lokaciju, izgradi veliko kulturno središte. Ovaj prostor bi, prema njihovom mišljenju, u budućem razvoju grada Beograda dobio centralno mesto. Na početku projekta je Sadržaj, a u okviru teksta su grafikoni.

Organizacije kulture i nove kulturne potrebe

Istraživanje „Organizacije kulture i nove kulturne potrebe“ je realizovano kao podprojekat obimnijeg projekta „Istraživanje konceptualnih, prostornih i ekonomskih problema pretvaranja Beograda u integralno kulturno središte“ Odbora za III milenijum SANU. Svrha ovog istraživanja je, poput ostalih podprojekata u okviru ovog projekta, da se sagleda zatečena situacija i prouče modeli organizovanosti kulturnih kompleksa, i da se preispita uloga i mesto postojećih organizacija kulture u Beogradu u odnosu na planirano Kulturno središte. U fokusu ovog dela istraživanja su organizacije kulture i njihova uloga u zadovoljavanju postojećih i stvaranju novih kulturnih potreba. Organizacije kulture se vide kao značajno mesto gde se konkretizuju kulturne potrebe, u koje dopiru podsticaji iz spoljne sredine, ali i iz koga impulsi idu ka okruženju. Za potrebe ovog istraživanja, prikupljeni su podaci o resursima ustanova kulture u gradu Beogradu – pozorištima, bibliotekama, kulturnim centrima, muzejima i galerijama (prostorni, kadrovski/ljudski, programski, organizacioni, finansijski). Kako se način odlučivanja i upravljanja ustanovama kulture dovodi u vezu sa ispunjavanjem njihove osnovne uloge/funkcije, u okviru istraživanja je sprovedeno i anketiranje rukovodilaca ustanova kulture. Zaključak analize uloge organizacija kulture sa aspekta sagledavanja novih kulturnih potreba pokazao je da nije dovoljno razvijena svest o promenama koje su se tokom prethodne decenije dogodile u okviru socijalno-demografskih, urbanih i kulturnih struktura, i da se metode i sadržaji rada nisu prilagodili tim promenama. S tim u vezi, autori postavljaju pitanje da li je reč o tome da su kulturne potrebe nedovoljno razvijene ili je reč o nepripremljenosti i neprilagođenosti organizacija kulture da odgovore na nove kulturne potrebe. Na početku istraživanja je Sadržaj, a na kraju su prilozi: spisak organizacija u kojima je obavljena anketa i odgovori na pitanja o razvoju organizacija.