Схоwинг алл 3 ресултс
Културно-уметнички аматеризам – снага културе
Истраживање „Аматеризам у уметности и култури. Снага културе“ покренуто је са циљем да се идентификују проблеми и могућности, тако да аматеризам у уметности и култури заиста постаје велика снага за културни развој у Србији. Концептуализација истраживања подразумевала је идентификацију модела примењених у земљама попут Хрватске и Словеније које су некада биле део Југославије, па је цео систем успостављен слично, као и земље које су у културном, географском и нарочито демографском смислу блиске Србији (Аустрија и Швајцарска ).
Студија доступна на српском језику у првом делу је замишљена као наративна СВОТ анализа тренутне ситуације у којој се аматеризам у Србији бави таквим питањима, као што су перцепције значаја аматеризма (предности као што су додатно уметничко образовање, очување нематеријалне баштине, повећање културне партиципације); слабости (ниски капацитети за пројектно функционисање удружења аматера, недостатак простора и места за вежбе и извођење); могућности (повезивање са креативном индустријом, чвршће везе са школама итд.); и претње (статус qуо у културној политици, посебно на националном нивоу).
У свом другом делу студија представља кључна питања и опције у другим земљама сегментираним у погледу слабости и претњи утврђених у Србији. Имајући у виду искуства у Хрватској и Словенији у којима су у раним годинама транзицијских кровних организација сличне онима у Србији (Културно – просветна заједница у Хрватској, Звеза културно просветних организација Словеније у Словенији) биле затворене, али су на крају поново отворене под другим именима (Хрватски Сабор Култура у Хрватској, Јавни склад за друствене дјелатности у Словенији).
Мокрањчеви дани 1966–1979. (Култура – Истраживања, св. 2)
Анализа манифестације „Мокрањчеви дани“ представља део ширег пројекта под називом „Програмске концепције великих културних манифестација“. Као извори података о манифестацији послужили су материјали из: Народног музеја Крајине, Секретаријата „Мокрањчевих дана“, Удружења композитора Србије, Републичке самоуправне интересне заједнице културе и Културно-просветне заједнице Србије, а такође и разговори са појединцима који су учествовали у њеном остваривању. Од њеног оснивања, у оквиру манифестације се дешавају пропратне активности, као што су: такмичења дувачких оркестара, изложбе, семинари, трибине, концерти хорске музике, фолклорне приредбе, издаваштво, што све има за циљ неговање народног и музичког стваралаштва, као и образовање младих. Такође, важна је и међународна и међурепубличка културна сарадња која се остварује на овој манифестацији и њен значај за целу СР Србију. Циљ овог истраживања је био и да се пронађу одговори на кључна питања везана за манифестацију „Мокрањчеви дани“, попут: у којој су мери првобитно постављени циљеви ове манифестације испуњени? треба ли наставити истим путем или нешто мењати? Једном речју – каква је манифестација потребна у будућности и каква је будућност манифестације? На крају су дати прилози о првих 14 одржаних „Мокрањчевих дана“.
Радничка културно-уметничка друштва у Београду (Култура – Истраживање, св. 5)
Рад на овом истраживачком пројекту настао је на основу иницијативе Комисије за културу, науку и образовање Већа Савеза синдиката Београда. Представља покушај да се о питањима настанка, развоја и перспективе радничког аматерског покрета расправља на целовит, чињенично утемељен начин. У уводном делу истраживања, Б. Стојковић се бави почецима београдског радничког аматеризма, оснивањем КУД-ова, истражујући социјални састав чланства, основне одлике репертоара и улогу радничких културних друштава у социјалистичком радничком покрету. Потом следе основни налази истраживања дати кроз емпиријску анализу тадашње ситуације у београдском радничком аматеризму. Анализа чланстава је показала да већину чланова друштава радничког аматеризма не представљају радници, односно запослени, већ средњошколска и студентска омладина. Да би се пронашли узроци оваквог стања, било је потребно анализирати: социо-економске и културне чиниоце културно-уметничког аматеризма у радној средини; организованост и деловање радничких културно-уметничких друштава; и чланство културно-уметничких друштава. Анализа је даље обухватила: секције, руководства, наступе, гостовања, опрему, простор, новчана средства радничких КУД-ова. Поред Садржаја, овај истраживачки пројекат након текстуалног дела даје и табеларне приказе. На крају је апстракт на енглеском језику.