Легати у култури Београда – стање, проблеми и решења
На почетку овог истраживања, Зоран Аврамовић даје осврт на традицију оснивања легата у српском народу и на значај легата за утемељење и развитак српске културе у XИX веку. Као вид културно-уметничког доброчинства шири се и у следећем веку, бројећи у Београду око 150 ових установа. Аутор потом говори о самом појму легата, о циљу делатности легаторства у нашем народу, о легаторима – оснивачима легата, као и о проблемима у раду легата Београда: уговорном односу између завешталаца и прималаца легата, процени легата, чувању и одржавању, па и излагању легата, односно њиховој (не)доступности. Нуди решења за усаглашавање разнолике праксе у функционисању легата оснивањем Куће легата, под управом Музеја града Београда, разматрајући могућности њеног финансирања. Помиње и неопходност постојања правних норми за легате, као дела Закона о задужбинама, фондовима и фондацијама, да би се дефинисала и будућност ових установа. У Прилогу је дат списак легата у Београду.
Задужбине, фондови, фондације и легати у култури Србије
У публикацији Зоран Аврамовић полази од историјског настанка самих појмова задужбине, фонда, легата, који у културној свакодневици и нормативним решењима, како тврди, нису још разлучени. Дајући појмовно одређење сваке од ових установа невладиног сектора, указује на њихово разликовање по начину оснивања, управљања и одређивања циљева, али и на њихову сличност – у материјалном помагању културног и уметничког стваралаштва. Говори о мотивима њиховог оснивања, циљевима, карактеру њиховог рада и управљања, али и о односу друштва према овим установама чије постојање сеже у далеку историју, а које оживљавају управо 90-их година XX века. Помиње и Нацрт Закона о задужбинама и фондовима, који је предочен јавности крајем 1991. године. У публикацији даје и компаративни осврт на задужбине „Вука Караџића“, „Иве Андрића“, „Милоша Црњанског“. На почетку публикације налази се Садржај, а на крају је табела са адресаром задужбинарских институција у Србији, као и сиже на енглеском језику.
Задужбине, фондови, фондације и легати у култури Србије (Свет културе 5)
У овој публикацији, Зоран Аврамовић полази од историјског настанка самих појмова задужбине, фонда, легата, који у културној свакодневици и нормативним решењима, како тврди, нису још разлучени. Дајући појмовно одређење сваке од ових установа невладиног сектора, указује на њихово разликовање по начину оснивања, управљања и одређивања циљева, али и на њихову сличност – у материјалном помагању културног и уметничког стваралаштва. Говори о мотивима њиховог оснивања, циљевима, карактеру њиховог рада и управљања, али и о односу друштва према овим установама чије постојање сеже у далеку историју, а које оживљавају управо 90-их година XX века. Помиње и Нацрт Закона о задужбинама и фондовима, који је предочен јавности крајем 1991. године. У публикацији даје и компаративни осврт на задужбине „Вука Караџића“, „Иве Андрића“, „Милоша Црњанског“. На почетку публикације налази се Садржај, а на крају је табела са адресаром задужбинарских институција у Србији, као и сиже на енглеском језику.