На почетку овог истраживања, Зоран Аврамовић даје осврт на традицију оснивања легата у српском народу и на значај легата за утемељење и развитак српске културе у XИX веку. Као вид културно-уметничког доброчинства шири се и у следећем веку, бројећи у Београду око 150 ових установа. Аутор потом говори о самом појму легата, о циљу делатности легаторства у нашем народу, о легаторима – оснивачима легата, као и о проблемима у раду легата Београда: уговорном односу између завешталаца и прималаца легата, процени легата, чувању и одржавању, па и излагању легата, односно њиховој (не)доступности. Нуди решења за усаглашавање разнолике праксе у функционисању легата оснивањем Куће легата, под управом Музеја града Београда, разматрајући могућности њеног финансирања. Помиње и неопходност постојања правних норми за легате, као дела Закона о задужбинама, фондовима и фондацијама, да би се дефинисала и будућност ових установа. У Прилогу је дат списак легата у Београду.