Културна политика и заводи за заштиту споменика културе
Студија „Културна политика и заводи за заштиту споменика културе“ је резултат истоименог истраживачког пројекта реализованог крајем 2013. године. У њој су изнете анализа актуелног стања у заводима за заштиту споменика културе као и конкретне могућности чије би остваривање допринело унапређивању рада завода и односа према културном наслеђу. Стога је студија намењена доносиоцима одлука, руководствима завода, запосленима у заводима, истраживачима и, најзад, свима заинтересованима за то да се очување културног наслеђа одвија на начин који обезбеђује и његову заштиту и његово етичко коришћење као ресурса за социо-економски развој друштва у Србији. Истражвањем су мапирани и проблеми који представљају претњу за рад завода за заштиту споменика а чије решење пре свега зависи од културне политике на локалном и на националном нивоу. Реч је о статутарним питањима (промене у административној организацији Републике Србије од периода када је већина завода основана, као и система финансирања установа културе, није пратила промена у регулисању права и обавеза а посебно одговорности јединица локалне самоуправе које су под територијалном надлежношћу ван града у коме је седиште завода, а нерешена питања оснивача се рефлектују на питања избора управних одбора и директора као извршних руководиоца), затим питања финансирања (иако су заводи надлежни за већи број јединица локалне самоуправе, у финансирању рада највећи терет сносе градови у којима је седиште), те најзад, проблема људских ресурса јер постојећа структура запослених једва омогућава нормалан рад, посебно када је реч о запосленима који раде у основној делатности а додатне потешкоће чини забрана запошљавања у јавном сектору. Национални ниво културне политике, као и јавне политике у доменима економије и просторног планирања, посебно је важан јер Република треба да пружи добре примере и подстицаје јединицама локалне самоуправе да већу пажњу поклањају развоју културе као стубу одрживог развоја, чији је интегрални део очување културног наслеђа.
На крају публикације изнети су и конкретни предлози за унапређење рада завода који не захтевају значајна финансијска средства, а могу значајно допринети побољшању односа грађана према наслеђу.
Музеји Србије – актуелно стање
Овај истраживачки пројекат настао је из потребе да се сагледа стање музејског рада у свим његовим значајним аспектима: музејски објекти, излагачки простори, депои, фондови, документација, опрема, људски ресурси, програмска понуда, посетиоци, издавачка делатност, односи с јавношћу, сарадња са другим институцијама, структура буџета, приоритети и проблеми у функционисању музеја. Подаци приказани у овој публикацији засновани су на информацијама добијеним из упитника који су били прослеђени свим музејским установама. Такође, ту су и анализе стручњака за поједине области, које су биле предмет истраживања, поткрепљене статистички обрађеним подацима из формиране базе о музејима Србије. Истраживање представља допринос јаснијем сагледавању проблема и потенцијалних решења од значаја за музејску делатност у актуелном друштвеном контексту. На почетку публикације је дат Садржај, у оквиру публикације налазе се графикони и табеларни прикази, а на крају је представљен упитник који је био дистрибуисан музејима.