Схоwинг алл 3 ресултс
Културна политика у градовима – Извештај о студији Европског савета „Експериментално истраживање културног развитка у европским градовима“
Под покровитељством Европског савета, од 1971. године један број градова ангажован је за систематско проучавање њихових културних и рекреативних политика. У „експериментално проучавање културног развитка у европским градовима“ укључило се четрнаест градова из тринаест земаља: Акурејри (Исланд), Анси (Француска), Апелдорн (Холандија), Болоња (Италија), Есбјерг (Данска), Ексетер (Велика Британља), Кремс (Аустрија), Шо-де-Фон (Свајцар-ска), Линебург (СР Немачка), Еребро (Шведска), Ставангер (Норвешка), Тампере (Финска), Турнут и Нами (Белгија). Овај текст представља извештај о стању и дилемама културних политика у ових четрнаест градова. Намера је била да то не буде само социолошка студија о културном животу и културној политици у градовима учесницима, већ да буде и корисна у сугерисању многих питања на која је требало дати одговор приликом формулисања културне политике у градовима. У сваком од ових градова, истраживање је спровео тим научника из области друштвених наука (социолози и економисти), али уз консултације са онима који су задужени за културна питања (локалне власти). Извештај има: Садржај, табеле, Библиографију.
Културне политике градова Србије – Културни ресурси градова
Тротомна публикација „Културне политике градова Србије“ (1. Културни ресурси градова – упоредни приказ; 2. Културни ресурси градова: Ваљево – Ниш; 3. Културни ресурси градова: Нови Пазар – Шабац) представља крајњи продукт истраживачког пројекта „Локалне културне политике“ спроведеног у оквиру Завода за проучавање културног развитка током 2009. и 2010. године. Студија је резултат свеобухватног мапирања стања, проблема и ресурса у култури на нивоу градова. У публикацији је приказана анализа капацитета, актера и начина спровођења културних политика у 21-ој локалној заједници у Републици Србији. Циљ истраживања био је обезбеђивање емпиријских података за изградњу јавних политика базираних на чињеницама. Пројекат је такође конципиран са идејом пружања подршке процесу децентрализације у области културе. У првој књизи дат је упоредни приказ локалних културних политика, а подаци су прикупљени комбиновањем метода интервјуа, анкете, фокус група и анализе докумената. У посебним поглављима представљени су и упоредни подаци према типу установа, а потом је дат приказ ставова запослених у установама културе, као и грађана – о стању у култури у њиховим градовима. На крају је дат преглед међуресорне сарадње у области културног туризма. Друга и трећа књига садрже дескриптивну анализа стања у култури за 21 град. Сва три тома садрже обиље података о културним приликама у градовима Србије с почетка XXИ века, са графичким и табеларним приказима. На почетку студије дат је Садржај.
Културни ресурси округа Србије
Публикација „Културни ресурси округа Србије“ подељена је на 25 јединица, за сваки округ посебно, уз додатни компаративни извештај стања у појединачним културним делатностима (упоредни прикази музеја, галерија, позоришта, поливалентних центара, библиотека, архива и завода за заштиту споменика културе). Студија пружа преглед основних проблема културне политике у Србији, као и препоруке за њено унапређење. Прикупљени подаци представљају емпиријски материјал из кога се могу изводити различита правна документа за јачање организационог уређења културе у Србији (стратегије, планови, уредбе…). Поред подстицаја на стратешко промишљање у култури, циљ пројекта био је и умрежавање субјеката у култури, првенствено на нивоу округа, а потом и шире – на националном нивоу. Подаци су добијени из примарних извора, на основу вођења 1.067 интервјуа са представницима јавног и цивилног сектора у култури. Истраживањем су обухваћене 453 установе културе у 144 градова и општина. Пројекат је обухватио целу територију Србије, изузев града Београда, чији су културни ресурси приказани у засебној публикацији. Обимна прикупљена грађа је структурисана у десет тематских целина. Наведене области обухваћене су упоредним приказом према делатностима, а изложене су и према територијалном нивоу за дате округе. Публикација пружа свеобухватан увид у стање културе у Србији за период од 2006. до 2010. године.