Културне политике градова Србије – Културни ресурси града Новог Сада
Публикација је настала као део ширег истраживачког пројекта „Локалне културне политике“ који је спроведен у Заводу за проучавање културног развитка 2009/10. године, обухвативши 21 локалну самоуправу са статусом града. Том приликом изостављени су градови Београд и Нови Сад, полазећи од претпоставке да њима треба посветити посебна истраживања, с обзиром на чињеницу да имају најбројнију културну инфраструктуру. Следећи основну идеју и методологију ширег истраживачког пројекта, истраживање „Културна политика Града Новог Сада“ је имало за циљ мапирање активних актера у култури Новог Сада и њихових основних ресурса. С тим у вези, замисао аутора и координатора истраживања била је да се првенствено обухвате градске установе културе. Такође, због обимности културне инфраструктуре града Новог Сада, основни критеријум да се актери позову за учешће у истраживању био је да делују самостално и да имају статус правног лица. Мапирање основних ресурса актера у култури града Новог Сада вршено је кроз упитнике прилагођене различитим актерима (музеји, галерије, библиотеке, архиви, позоришта, поливалентни центри, удружења и др), а прикупљени подаци се односе на период 2007–2009. Додатне информације добијене су путем полуструктурисаних индивидуалних и групних интервјуа који су вођени са доносиоцима одлука на градском нивоу, представницима установа културе и удружења у култури. У публикацији је представљен ресор културе у граду Новом Саду за који је задужена Градска управа за културу, а затим следе прикази установа културе и удружења, базирани на текстуалним, табеларним и графичким приказима њихових основних ресурса. Подаци прикупљени за град Нови Сад коришћени су у публикацији „Културни ресурси округа Србије“ у форми компаративног приказа општина и градова као окружних центара.
Модели локалних културних политика као основа за повећање културне партиципације
Ова студија је резултат сарадње Завода за проучавање културног развитка и Института за позориште, филм, радио и телевизију Факултета драмских уметности у Београду, а који су, током 2018. године, партнерски спровели истраживање на тему модела локалних културних политика у 15 градова Србије и о могућностима њиховог унапређења. Наручилац овог истраживања било је Министарство културе и информисања, а пројекат је на конкурсу Републичког секретаријата за јавне политике изабран за подршку у оквиру ПЕРФОРМ пројекта Швајцарске агенције за развој и сарадњу, који спроводе Хелветас и Универзитет у Фрибургу. Циљ аутора истраживања било је анализирање система културе на локалном нивоу – од локалне културне политике до културне понуде градова у Србији. Сходно томе, сагледана је организација и функционисање локалних одељења задужених за област културе, установа културе у сегменту партиципације и презентације програма, као и учешће свих заинтересованих појединаца и актера у локалној културној политици. Тиме се стекао увид у димензију партиципативности и демократизације културе на локалном нивоу. Емпиријско истраживање обухватило је 15 локалних самоуправа које имају највећи број становника, односно најразвијенију културну инфраструктуру, уз поштовање регионалне заступљености градова у узорку (Крагујевац, Крушевац, Ужице, Краљево, Чачак, Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Панчево, Сомбор, Лесковац, Врање, Смедерево, Ниш и Зајечар). Методологија је подразумевала прикупљање квантитативних података преко упитника од градских управа и јавних установа културе, и реализацију фокус група са представницима установа и удружења у култури – ради сагледавања стања и анализе изазова у области културе у локалним заједницама. У студији су за сваки од градова дати табеларни прикази и графикони. На почетку студије је дат Садржај.
Модели локалних културних политика као основа за повећање културне партиципације
Ова студија је резултат сарадње Завода за проучавање културног развитка и Института за позориште, филм, радио и телевизију Факултета драмских уметности у Београду, а који су, током 2018. године, партнерски спровели истраживање на тему модела локалних културних политика у 15 градова Србије и о могућностима њиховог унапређења. Наручилац овог истраживања било је Министарство културе и информисања, а пројекат је на конкурсу Републичког секретаријата за јавне политике изабран за подршку у оквиру ПЕРФОРМ пројекта Швајцарске агенције за развој и сарадњу, који спроводе Хелветас и Универзитет у Фрибургу. Циљ аутора истраживања било је анализирање система културе на локалном нивоу – од локалне културне политике до културне понуде градова у Србији. Сходно томе, сагледана је организација и функционисање локалних одељења задужених за област културе, установа културе у сегменту партиципације и презентације програма, као и учешће свих заинтересованих појединаца и актера у локалној културној политици. Тиме се стекао увид у димензију партиципативности и демократизације културе на локалном нивоу. Емпиријско истраживање обухватило је 15 локалних самоуправа које имају највећи број становника, односно најразвијенију културну инфраструктуру, уз поштовање регионалне заступљености градова у узорку (Крагујевац, Крушевац, Ужице, Краљево, Чачак, Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Панчево, Сомбор, Лесковац, Врање, Смедерево, Ниш и Зајечар). Методологија је подразумевала прикупљање квантитативних података преко упитника од градских управа и јавних установа културе, и реализацију фокус група са представницима установа и удружења у култури – ради сагледавања стања и анализе изазова у области културе у локалним заједницама. У студији су за сваки од градова дати табеларни прикази и графикони. На почетку студије је дат Садржај.