С обзиром на то да око 70% људи од укупног броја становништва у Србији живи у селима и мањим насељима, и да су културне институције углавном концентрисане по градовима, у овом истраживању Мирјана Николић и Миливоје Иванишевић отварају питање како становници мањих насеља могу да задовоље своје културне потребе и колико су им културна добра доступна. Локација културних и уметничких установа, солидна материјална основа за бављење културним активностима и сл., основни су проблеми које треба разрешити да би могло уопште да се говори о степену остварености права на културу у сеоским насељима. У оквиру истраживања пошло се од статистичких података о становништву Србије, распрострањености пољопривредног типа општина, неразвијеним општинама, спроведеној електрификацији, постојању школа, народних и радничких универзитета. Изложени су подаци о развоју писмености, читалаштва, штампе, радио и ТВ програма, опремљености и активности домова културе, запосленим кадровима у њима. Наведене су и статистички обрађене општине са најнижим културним стандардима. На почетку овог истраживања дат је Садржај, а у последњем делу приказане су табеле са статистичким подацима и подацима добијеним из упитника који је послат домовима културе, као и мапе.