У овом истраживању, аутори су покушали да ситуирају масовну културу унутар вредносног и нормативног система социо-културног контекста града Београда. Кроз емпиријско и теоријско утемељење, циљ је био истражити овај сложен и противречан феномен културног и друштвеног живота Београда. Појава масовне културе се везује за настанак индустријског и урбаног друштва, што је нераскидиво повезано са капиталистичким начином производње, односно тржишним вредновањем и профитом. У тим околностима, јављају се и потрошачи културних добара, која пак бивају посматрана као роба. Попут привредне делатности, и културна индустрија тежи што ширем тржишту ради остваривања што веће зараде. Стога полази од потреба и укуса најшире публике, обухватајући свет забаве и бекство од свакодневних обавеза. У овом тексту приказана је економска страна масовне културе (уз разлике између појединих подручја културе), а дат је и поглед на развој, економику, маркетинг и тржиште масовне културе. Кроз емпиријско истраживање дат је приказ публике новокомпоноване народне музике (њен социо-културни профил, рецепција, карактеристике и сл.), уз упоредни преглед начина коришћења слободног времена елитистичког и популистичког културног модела, детаљнију анализу стила живота ове две публике, креирање њиховог имиџа и узора. На крају, указано је на културну функцију телевизије и Београдског програма, дакле, на њихово место у масовној култури, уз податке о гледаности одређених ТВ програма. У оквиру текста налазе се: Садржај, графикони, табеле.