Схоwинг алл 4 ресултс
Основе програма инвестиционих улагања посредством Републичке заједнице културе

У овој студији, Едуард Иле износи основе за израду Програма улагања средстава Републичке заједнице културе у објекте који су значајни за културни развој. Развој материјалне основе културе и улагања у објекте за културни развој појединих средина предуслов су сваког озбиљнијег планског и ефикасног културног напретка. Са раније усвојеним Програмом инвестиционих улагања у развој културе на неразвијеним подручјима Републике, Програм треба да представља јединствену основу за сва будућа значајнија улагања у ово подручје друштвеног живота. Важно је да поступак доношења Програма буде остварен кроз најшири договор заинтересованих и да полази од реалних могућности сваког инвеститора и шире друштвене заједнице. Дотадашњи развој културе у СР Србији не карактерише увек планско и систематско улагање у материјалну основу културе, као ни уважавање неопходних чињеница на којима треба да буде заснована инвестициона политика. И у другим републикама и покрајинама у припреми су програми којима ће се активирати средства намењена изградњи објеката за развој културе. Аутор износи податке Савезног завода за статистику о досадашњим инвестицијама Републике у објекте за културу, одакле се види да се, у периоду од 1966. до 1972. године, домови културе налазе на челу листе улагања. Аутор истражује елементе политике инвестиционих улагања Републичке заједнице културе за наредни петогодишњи период, од 1974. године, и износи приоритете развоја појединих делатности (библиотеке, архиви, музеји, заводи…). У прилозима студији, наведени су основни прегледи грађевинске статистике Савезног завода за статистику, са табелама, а приказана су и улагања Републичког фонда за унапређивање културних делатности и Републичке заједнице културе у развој материјалне основе културног живота; дати су и завршни рачуни Републичког фонда за унапређивање културних делатности и Републичке заједнице културе.
Основе Програма инвестиционих улагања Републичке заједнице културе за период 1976–1985.

У оквиру ове студије, аутори су изложили основе првог програма инвестиционих улагања РЗК у СР Србији од 1976. до 1985. године. Истичу да је задатак програма инвестиционих улагања да се превазиђе досадашња ситуација и ускладе различите потребе и програми са реалним материјалним могућностима у којима ће се делатност културе налазити у наведеном периоду. Циљ је створити такве инструменте који ће омогућити рационално трошење средстава намењених за инвестиције и постизање максималних ефеката у наредном планском периоду. Равноправни положај свих културних делатности и равномерни развој сваке општине из свих региона – један је од основних ствари које овај програм треба да обезбеди. Са једне стране постоји међусобна неусклађеност програма културне делатности, а са друге стране ни тако појединачно направљени програми културних делатности нису усклађени са потребама, а још мање са материјалним могућностима општина, па и Републике. Да би се сагледале потребе и планови општина, спроведена је анкета којом су обухваћене све општинске интересне заједнице културе у СР Србији. Тражени су подаци о планираној изградњи, адаптацији објеката и набавци опреме за потребе културе (до 1985. године). Истраживање се састоји из три поглавља: Општи услови у којима се доноси програм и оцена досадашње инвестиционе активности Републичке заједнице културе; Укупна средства, услови и критеријуми за расподелу средстава за инвестиције; Документација и прилози. На почетку студије дат је Садржај.
Програм јачања материјалне основе културе у приграничним сеоским насељима у периоду 1981–1990. године

У овом истраживању, Миливоје Иванишевић полази од петогодишњег плана Републичке заједнице културе који предвиђа подстицање материјалне основе културе на сеоском подручју 14 приграничних општина. Ово је требало да се реализује кроз доношење посебног програма којим би се обезбедило систематско и равномерно решавање поменуте проблематике дуж целог граничног подручја. С обзиром на то да су наше приграничне општине економски углавном недовољно развијене, то се свакако одразило и на културни живот. Аутор констатује да је важно опремити ОУР-е културе из општинских центара, а најфункционалније јесте опслужити их покретним библиотекама, биоскопима, па и доводити сеоско становништво на културне програме у ове центре. Следи приказ Програма јачања материјалне основе културе у приграничним сеоским насељима који доноси Републичка заједница културе за период од 1981. до 1985. године, а која ће удруживати средства са СИЗ-овима културе приграничних насеља и месним заједницама. Циљ је прилагођавање старих објеката за потребе културе или изградња нових, уз техничко опремање, ради обезбеђивања њиховог наменског функционисања. Изнете су и анализе стања привреде и друштва, а нарочито културе приграничног подручја за 1981. годину.
Развој културе у Србији ван територије САП за период 1981–1985. (анализа)

Ова истраживачка студија представља сажети социолошки преглед постојећих друштвених и материјалних услова развоја културе у Србији, једној од шест конститутивних република некадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, са циљем сагледавања могућности за планирање у наредном средњорочном периоду (1986–1990). У питању је анализа која подразумева процену остварених резултата свих релевантних подручја планирања засновану на статистичким и документалистичким подацима, као и социолошким истраживањима појединих културних појава и делатности. Истраживање има четири целине. Први део анализе посвећен је култури свакодневног живота; други део представља анализу културних делатности и рецептивних облика културе (издавачка, филмска, драмска, музичка, музичко-сценска, ликовна и примењена култура, делатност музеја и галерија), док су дифузија и рецепција културе сагледане кроз делатност радничких и народних универзитета и домова културе/центара за културу, као и кроз културу заштите и културну баштину. Трећа целина анализе односи се на културни плурализам и културну сарадњу, и обухвата развој културе народности које живе на територији Србије, културу Рома као етничке групе, међурепубличку, међупокрајинску, и међународну културну сарадњу. Четврта целина је посвећена материјалним основама културе, тј. финансирању културе. На почетку истраживања налази се Садржај, а у оквиру истраживања су табеларни прикази.