Схоwинг алл 2 ресултс
Анализа развоја културе у Београду 1981–1985.

Ову истраживачку студију наручила је Градска самоуправна интересна заједница културе. Дата анализа представља сажет преглед материјалних и друштвених услова за развој и могућности развоја културе у наредном периоду. Неопходност анализе произашла је из неопходности координисања бројних друштвених активности у процесу самоуправног планирања заснованог на јединственим методолошким поступцима, критеријумима, мерилима и индикаторима приликом припреме планова развоја културе у Београду. Пракса планирања сопственог културног развоја није у довољној мери присутна у организацијама удруженог рада и месним заједницама, као основним елементима система друштвеног планирања. То је неповољна основа за формулисање стратегије развоја установа културе и самоуправно-интересних заједница културе. Београд је такође и културни центар Републике и Југославије, и у њему се налазе бројне установе културе, организације, као и манифестације које превазилазе границе Београда. Аутор започиње анализу стања области културе у условима економске кризе од издавачке делатности, преко библиотечке, позоришне, сценско-музичке делатности, до ликовног стваралаштва и кинематографије. Необезбеђивање материјалних услова за културу довело је до приметног слабљења положаја ове области, због чега је једнако битна анализа средстава намењених културним активностима, структуре прихода делатности културе како у Београду, тако и у Републици и целој држави. Оснивањем СИЗ-а културе, издвајањем за културу на нивоу општина, месних заједница, ООУР-а, као средиштима културног живота грађана и радних људи, отвара се могућност финансирања културних институција. Ова истраживачка студија обухвата: Садржај, Напомене и табеле.
Досије културе Београда И, година 1978.

Досије културе Београда И представља извор систематизованих података о стању у култури и развијености културних делатности на територији града 1978. године. Поред поседовања стручних и научних података, прављен је са намером да помогне тадашњим носиоцима културне политике у планирању њихових културних активности на објективним чињеницама. Такође, на овај начин и локалне средине су могле да стекну увид у сопствене потенцијале, као и у свој положај у односу на друге средине. Од користи је био и друштвено-политичким организацијама културе Београда у циљу праћења стања у овој области. Подаци су прикупљани из четири извора: организација удруженог рада у култури; интересних заједница културе; месних заједница; и организација удруженог рада које удружују средства за културне програме са интересним заједницама културе. Досије културе Београда И има: Садржај, Објашњење настанка ове студије, Адресар установа културе града, са табеларним приказима сакупљених података према одређеним групацијама, и то у оквиру: музеја, архива, завода за заштиту, галерија, позоришта, библиотека, поливалентних центара. Састоји се из три дела: Установе културе које задовољавају заједничке потребе и интересе у Граду и Републици; Култура у београдским општинама; Култура у месним заједницама.