Схоwинг алл 6 ресултс
Друштвени и материјални положај ликовних уметника
На захтев Удружења ликовних уметника Србије да се проуче услови под којима живе и раде ликовни уметници, у Заводу за проучавање културног развитка урађен је нацрт пројекта, добијена су средства а потом се приступило његовој реализацији. Истраживањем су обухваћени сви ликовни уметници (сликари, вајари, графичари) чланови УЛУС-а који живе на територији СР Србије. Истраживање је изведено методом анкете и интервјуа, помоћу упитника са отвореним питањима. Истраживачка студија је подељена у пет делова. У првом делу је дат кратак историјски преглед проблема који се обрађује; у другом делу се испитује материјални положај ликовних уметника. Трећи део садржи преглед мишљења и ставова ликовних уметника и ликовних стручњака о могућностима равноправног учествовања ликовних уметника у друштвеним збивањима, као и њиховог утицаја на сопствени положај у земљи; дат је и преглед објективних показатеља о друштвеним улагањима у развој ликовних уметности, као и преглед прописа који одређују друштвено-економски положај самосталних ликовних уметника. Четврти део је посвећен Продајној галерији, као јединственој институцији у оквиру које се обавља продаја и откуп уметничких дела, а у петом делу је представљен избор из социолошких студија посвећених истом проблему уз примере других земаља. Подаци су дати у виду процената, а приказани су и у табелама. На крају студије дат је Садржај.
Друштвено-економски положај културе
У овом радном материјалу је дат преглед друштвено-економског положаја културних делатности са посебним освртом на материјалну основу рада у култури Београда. Представља почетак и део је разговора о предстојећем средњорочном плану, а има за циљ да се објективно прикаже друштвени и економски положај културе у Београду. Материјалом није обухваћена целокупна културна делатност, али је учињен покушај да се изнађу основне и најзначајније друштвене и материјалне претпоставке које битно опредељују културни развитак. У анализи материјалног положаја културних делатности разматра се кретање основних економских показатеља културне делатности, као и поређење културних са другим делатностима (привреда, друштво). Оснивање Самоуправне интересне заједнице културе Београда издвојено је као значајно јер представља основу остваривања културне политике у граду, те превазилажења буџетског начина финансирања. У посебном прилогу је приказано издвајање финансијских средстава, не само оних којима располаже Самоуправна интересна заједница културе већ и осталих која се издвајају на нивоу општина, ОУР-а и месних заједница за културне делатности. Дата је и структура инвестиционих улагања у културу за обухваћени четворогодишњи период. Радни материјал има Садржај, као и табеларне приказе.
Материјални положај културе Београда у раздобљу 1981–1985.
Градска СИЗ културе Београда бавила се проблематиком материјалног положаја културе и наручилац је неколико пројеката који су реализовани у Заводу за проучавање културног развитка. Први је покрио период од 1976–1981, други од 1981–1984, а трећи средњорочни период до 1985. године. Ово последње раздобље је карактеристично по негативним променама у привређивању и лошем економском положају, што је довело до генералног погоршања материјалне основе рада. Све делатности на подручју града Београда пословале су у сложеним и нестабилним условима, како ОУР-и материјалне производње тако и ОУР-и друштвених делатности, међу којима је и култура. Забележена је стагнација, чак и пад материјалне основе делатности културе. Наиме, смањено је учешће прихода делатности културе у односу на национални доходак остварен у граду; приходи у оквиру делатности културе су били мањи у односу на приходе других друштвених делатности; остварени укупни приход ОУР-а културе је био знатно мањи; повећан је проценат материјалних расхода а смањена су средства дохотка. Дошло је до смањивања инвестиционе потрошње, па и смањења запослених, али не и до укидања установа културе, захваљујући одржавању високог нивоа њихових активности. Даље, у оквиру овог истраживања анализирана је статистичка грађа за делатности у култури, а представљене су и табеле са структуром укупног прихода у друштвено-културним делатностима, укупно утрошених средстава, оствареним дохоцима и губицима, оствареним чистим дохотком и његовом расподелом, уз прегледом исплаћених личних доходака и издвајања за фондове у оквиру друштвених делатности, културе, привреде, образовања, науке. На крају, у посебном одељку, дат је табеларни приказ са подацима о оствареним активностима и материјалном пословању у оквиру свих културних делатности. На почетку истраживања налази се Садржај.
Материјални положај културе и мере за побољшање положаја појединих делатности у култури – Аналитичко-документациона основа
Ово аналитичко-документационо истраживање садржи табеле које показују материјални положај културе у виду бројки и статистичких података. Најпре су представљена улагања у културу кроз средства Самоуправно интересне заједнице друштвених делатности, уз приходе и расходе, кроз издвајања средстава из доходака, а потом средства и приходи ОУР-а друштвених делатности, као и издвајања за културу по становнику од 1981. до 1983. години. Следе структурни подаци за сваку културну делатност понаособ: кинематографија, библиотеке, издавачка делатност, музеји, позоришта, раднички универзитети, домови културе. На крају су представљене табеле везане за стицање и расподелу укупног прихода и дохотка ОУР-а културних делатности. На почетку истраживања дат је Садржај.
Материјални положај културе у граду Београду и Републици
У оквиру истраживања „Организације културе и нове културне потребе“, подпројекта обимнијег пројекта „Истраживање концептуалних, просторних и економских проблема претварања Београда у интегрално културно средиште“ Одбора за ИИИ миленијум САНУ, Милош Немањић је са сарадницима осмислио анкету. Она је за циљ имала откривање нерешених проблема који представљају тешкоће у раду организација у области културе, ради сагледавања материјалног положаја културе у Београду и у СР Србији. Највећи проценат одговора је везан за генерално лош материјални положај организација културе; следи проценат одговора о неодговарајућем простору; на трећем месту по проценту одговора јесте недостатак кадрова. У мањем проценту заступљени су и следећи одговори: неодговарајућа културна политика у граду и неразвијене културне потребе средине. М. Немањић истиче да говорити о материјалном положају културе не значи само говорити о изворима финансирања, већ се у томе види и однос друштва према одређеној делатности. Између осталог, кроз дате проценте, скреће пажњу о чињеници да у Србији опада учешће прихода сиз-ова културе у друштвеном производу укупне привреде Републике, односно у њеном националном дохотку. Указује и на задатке СК Србије у остваривању привредне и друштвене реформе, у смислу равноправнијег односа друштвених делатности са другим областима удруженог рада.
Материјални положај музичких уметника
Основно питање од ког полази Вера Икономова у овом истраживању јесте: какав је друштвени и материјални положај музичких уметника и уопште музичке делатности код нас? Другим речима, ауторку интересује какве су могућности да се компоновањем озбиљне музике или концертном делатношћу оствари доходак довољан за живот. Стога, она истражује постојећу ситуацију у којој се налази систем награђивања и опорезивања делатности уметника код нас. Циљ је указати на несразмеру у вредновању рада друштвене делатности, као што је уметнички рад музичара озбиљне музике. Такође, с обзиром на то да су материјални извори из којих се финансира музичка делатност ограничени, вредност уметничког рада ових уметника није довољно друштвено призната. О томе сведоче и саме изјаве композитора и уметника солиста дате у оквиру овог истраживања. Даље, ауторка разматра пласман уметничких дела, као и могућност афирмисања уметника солиста и оркестарских уметника код нас, њихово финансирање, хонорарани рад. Закључује да је потребна већа заинтересованост друштва у целини; чвршћа организација концертног живота у унутрашњости уз финансијску помоћ; већи пласман музичке уметности у СР Србији и изван ње; чвршћа политика музичког образовања…