На почетку овог радног материјала дат је извод из Међународне повеље књиге кроз призму положаја књиге у Југославији. Наиме, истиче се да као отворено према свету, самоуправно социјалистичко друштво треба да захтева од сваког човека целовитије образовање, широку општу културу и велику информисаност. У остваривању ових циљева, књига је незаменљиви чинилац. Стога се издавању и продаји књига морају обезбедити повољнији услови и друштвена помоћ. У Центру за истраживање јавног мњења, при Институту друштвених наука у Београду, испитује се доступност добре књиге у народу. Полуквалификовани и квалификовани радници, као и помоћни службеници, спадају у оне који најмање читају. Међутим, утврђено је и да три четвртине висококвалификованих и квалификованих радника уопште не чита књиге. Из тога се изводи закључак да је добра књига код нас крајње занемарена узимајући у обзир висок проценат оних који уопште не читају, док је веома мали проценат оних који интензивно читају. С обзиром на то да је 1972. година – међународна година књиге, према одржаној Унесковој конференцији, истиче се да је неопходно повећати напоре и развити акције за искорењивање неписмености, за отварање библиотека, за њихово редовно снабдевање књигама, за развијање читалачких навика, за стварање повољнијих услова продаје књига, за унапређивање издавачке делатности, за бољу пропаганду итд.