Студија је настала као производ резултата претходних истраживања Завода за проучавање културног развитка да је, према речима запослених у култури, у градовима и општинама Србије све мања видљивост биоскопске делатности. Велики број биоскопа у Србији је током 90-их и почетком 2000-тих престао са радом, док су многе установе наставиле да одржавају биоскопску делатност у значајно смањеном обиму (неколико пута годишње). Основна идеја истраживачког пројекта и анализе је да пружи увид у начин функционисања биоскопа у Србији након 2000. године, као и у њихове основне проблеме. Истраживачки сагледан преглед биоскопске мреже у Србији обухватио је кључне сегменте биоскопске делатности, њене могућности и главне изазове: број сала/биоскопа са филмским пројекцијама; број биоскопа који функционишу као самосталне установе и број других установа који негују приказивачку делатност у оквиру својих активности; број и структура биоскопских пројекција у приказивачким установама; стање биоскопских установа у погледу опреме и простора; преглед проблема приказивача; бројност публике и начини промоције филмских програма међу активним и потенцијалним посетиоцима. Методолошки, истраживање је базирано на специјализованом упитнику који је садржавао 61 питање на различите теме у функционисању приказивачких установа. Студија садржи и врло важан сегмент анализе процеса и различитих модела дигитализације биоскопа (д-цинема и е-цинема) који су актуелни на глобалном нивоу, као и могућности дигитализације биоскопа у Србији. Најважнији циљ студије је да се, кроз преглед стања и потреба приказивачких установа, пробуди стручна и шира јавност и допринесе покретању иницијативе и дефинисању даљих планова и активности за оживљавање и унапређење биоскопске мреже у Србији.