Београдски симфонијски оркестри – нови модели организовања (Издање Култура – планирање)
Ова студија је настала захваљујући финансијској помоћи СИЗ-а културе. У оквиру ње, Вера Икономова се бави проблемима организације и управљања београдских оркестара симфонијског типа. Ови оркестри, који су основани са великим амбицијама, сврстани су у ранг установа од великог друштвеног интереса. После две деценије успешног рада, они губе на свом значају и постају оркестри локалног значаја, скромног домета, који су изгубили и своју публику. У раду, ауторка анализира узроке оваквог стања и проблеме који настају из такве ситуације. Циљ који ауторка студије поставља јесте стварање таквог организационог модела који би омогућио решење кадровских проблема београдских оркестара. У посебном поглављу, ауторка анализира низ ограничења и проблема који су довели до тренутне ситуације, и то у: формирању програма; куповини музичких инструмената; самом Закону о избору кадрова; избору организационе структуре; систему финансирања. У другом поглављу, В. Икономова даје смернице за могућа решења тренутне ситуације. Наводи да је потребно изменити обим и садржај рада, набавити неопходне инструменте и решити проблем квалитета извођења. Такође, као важан корак ка променама разматра и потребу измене организационе структуре и побољшања материјалног стања оркестара уз унапређен маркетинг. У закључном разматрању, истиче да даљи развој оркестара није могућ без додатних финансијских улагања и даје три модела решења проблема комплетирања београдских оркестара. На почетку је дат Садржај, а на крају прилози: кратка историја четири београдска оркестра и неколико новинских критика, као и закључак на енглеском језику. У оквиру студије налазе се табеле.
Културне потребе у будућности и нови модели организованости културе
Истраживачки пројекат „Културне потребе у будућности и нови модели организованости културе“ је реализован као подпројекат обимнијег пројекта „Истраживање концептуалних, просторних и економских проблема претварања Београда у интегрално културно средиште“ Одбора за ИИИ миленијум САНУ. Идеја је била да се у Београду, до почетка трећег миленијума, подигне велики културни комплекс који би допринео унапређењу културног и друштвеног живота. У овом истраживању, посебан фокус је стављен на улогу културне јавности у дефинисању културних потреба и процени опција будућег културног развоја и модела организованости културе у Београду. Тим поводом, у оквиру истраживања су обављени интервјуи са новинарима културних рубрика дневних и недељних листова, радија и телевизије, који чине значајан сегмент културне јавности. Такође, послат је упитник за репрезентативну уметничку и научну јавност. Уз приложене упитнике, наведена су и имена саговорника. Даље, анализирани су основни подаци везани за град Београд у које су укључене: карактеристике економског развоја Београда; демографске карактеристике становништва Београда, потом њихове културне потребе представљене у виду података о броју корисника библиотека, посета биоскопима, позориштима, музејима, концертима итд. На крају, представљени су и облици јавног финансирања уметности, њихова структура и ефекти, са примерима Велике Британије и Швајцарске. Циљ истраживања је доћи до могућег новог модела организованости културе и културних потреба у будућности. Ово истраживање представљено је и као друга фаза претходног истраживања Завода „Нове културне потребе и организације културе у Београду“ (1987–1988. године), у оквиру кога су се критички анализиране организације (институције) културе у Београду. Овај пројекат има Садржај, као и табеле.