Prikazani svi od ukupno 2 rezultata

Beogradski simfonijski orkestri – novi modeli organizovanja (Izdanje Kultura – planiranje)

Ova studija je nastala zahvaljujući finansijskoj pomoći SIZ-a kulture. U okviru nje, Vera Ikonomova se bavi problemima organizacije i upravljanja beogradskih orkestara simfonijskog tipa. Ovi orkestri, koji su osnovani sa velikim ambicijama, svrstani su u rang ustanova od velikog društvenog interesa. Posle dve decenije uspešnog rada, oni gube na svom značaju i postaju orkestri lokalnog značaja, skromnog dometa, koji su izgubili i svoju publiku. U radu, autorka analizira uzroke ovakvog stanja i probleme koji nastaju iz takve situacije. Cilj koji autorka studije postavlja jeste stvaranje takvog organizacionog modela koji bi omogućio rešenje kadrovskih problema beogradskih orkestara. U posebnom poglavlju, autorka analizira niz ograničenja i problema koji su doveli do trenutne situacije, i to u: formiranju programa; kupovini muzičkih instrumenata; samom Zakonu o izboru kadrova; izboru organizacione strukture; sistemu finansiranja. U drugom poglavlju, V. Ikonomova daje smernice za moguća rešenja trenutne situacije. Navodi da je potrebno izmeniti obim i sadržaj rada, nabaviti neophodne instrumente i rešiti problem kvaliteta izvođenja. Takođe, kao važan korak ka promenama razmatra i potrebu izmene organizacione strukture i poboljšanja materijalnog stanja orkestara uz unapređen marketing. U zaključnom razmatranju, ističe da dalji razvoj orkestara nije moguć bez dodatnih finansijskih ulaganja i daje tri modela rešenja problema kompletiranja beogradskih orkestara. Na početku je dat Sadržaj, a na kraju prilozi: kratka istorija četiri beogradska orkestra i nekoliko novinskih kritika, kao i zaključak na engleskom jeziku. U okviru studije nalaze se tabele.

Kulturne potrebe u budućnosti i novi modeli organizovanosti kulture

Istraživački projekat „Kulturne potrebe u budućnosti i novi modeli organizovanosti kulture“ je realizovan kao podprojekat obimnijeg projekta „Istraživanje konceptualnih, prostornih i ekonomskih problema pretvaranja Beograda u integralno kulturno središte“ Odbora za III milenijum SANU. Ideja je bila da se u Beogradu, do početka trećeg milenijuma, podigne veliki kulturni kompleks koji bi doprineo unapređenju kulturnog i društvenog života. U ovom istraživanju, poseban fokus je stavljen na ulogu kulturne javnosti u definisanju kulturnih potreba i proceni opcija budućeg kulturnog razvoja i modela organizovanosti kulture u Beogradu. Tim povodom, u okviru istraživanja su obavljeni intervjui sa novinarima kulturnih rubrika dnevnih i nedeljnih listova, radija i televizije, koji čine značajan segment kulturne javnosti. Takođe, poslat je upitnik za reprezentativnu umetničku i naučnu javnost. Uz priložene upitnike, navedena su i imena sagovornika. Dalje, analizirani su osnovni podaci vezani za grad Beograd u koje su uključene: karakteristike ekonomskog razvoja Beograda; demografske karakteristike stanovništva Beograda, potom njihove kulturne potrebe predstavljene u vidu podataka o broju korisnika biblioteka, poseta bioskopima, pozorištima, muzejima, koncertima itd. Na kraju, predstavljeni su i oblici javnog finansiranja umetnosti, njihova struktura i efekti, sa primerima Velike Britanije i Švajcarske. Cilj istraživanja je doći do mogućeg novog modela organizovanosti kulture i kulturnih potreba u budućnosti. Ovo istraživanje predstavljeno je i kao druga faza prethodnog istraživanja Zavoda „Nove kulturne potrebe i organizacije kulture u Beogradu“ (1987–1988. godine), u okviru koga su se kritički analizirane organizacije (institucije) kulture u Beogradu. Ovaj projekat ima Sadržaj, kao i tabele.