Схоwинг алл 2 ресултс
Материјални положај музичких уметника
Основно питање од ког полази Вера Икономова у овом истраживању јесте: какав је друштвени и материјални положај музичких уметника и уопште музичке делатности код нас? Другим речима, ауторку интересује какве су могућности да се компоновањем озбиљне музике или концертном делатношћу оствари доходак довољан за живот. Стога, она истражује постојећу ситуацију у којој се налази систем награђивања и опорезивања делатности уметника код нас. Циљ је указати на несразмеру у вредновању рада друштвене делатности, као што је уметнички рад музичара озбиљне музике. Такође, с обзиром на то да су материјални извори из којих се финансира музичка делатност ограничени, вредност уметничког рада ових уметника није довољно друштвено призната. О томе сведоче и саме изјаве композитора и уметника солиста дате у оквиру овог истраживања. Даље, ауторка разматра пласман уметничких дела, као и могућност афирмисања уметника солиста и оркестарских уметника код нас, њихово финансирање, хонорарани рад. Закључује да је потребна већа заинтересованост друштва у целини; чвршћа организација концертног живота у унутрашњости уз финансијску помоћ; већи пласман музичке уметности у СР Србији и изван ње; чвршћа политика музичког образовања…
Трошкови рада и систем опорезивања музичких уметника
Ова истраживачка студија настала је на иницијативу Координационог одбора уметничких удружења СР Србије, са жељом да се јавности прикажу подаци из којих би се видело да постојећи систем опорезивања уметничког рада не узима у обзир стварне трошкове рада уметника и да је у нашем систему расподеле према раду уметник стављен „ван категорије“, док је његов рад плаћен мање од било које друге професије. Предмет овог рада су три категорије музичких уметника: солисти, композитори и оркестарски уметници, и то они који се баве извођењем и стварањем тзв. озбиљне музике. У оквиру студије, Вера Икономова истиче да се трошкови уметничког рада и систем опорезивања не могу посматрати сами за себе, већ у односу на висину прихода који се остварује таквим радом. Висина прихода, опет, стоји у зависности од пласмана, односно броја извођења дела, а број изведби зависи од суме коју заједница додељује за финансирање музичке делатности јер је то област која се дотира од стране друштва. Истраживање укључује и начин финансирања, пласман, трошкове и приходе од уметничке делатности музичара. Дат је и осврт на област обуке младих музичара, односно услове школовања у нижим и средњим музичким школама, као и на Факултету музичких уметности. На почетку истраживања налази се Садржај, а на крају је Закључак: процена ситуације, где су дефинисани проблеми категорије музичара којима је ово истраживање посвећено. Изнесена су и мишљења уметника о њиховом материјалном положају, а дати су и предлози за побољшање ситуације.