Prikazani svi od ukupno 3 rezultata

Kultna i religijska svest u kulturnom identitetu i nacionalnoj kulturi Srba (Nacrt teorijsko-metodoloških osnova istraživačkog projekta)

Ovde je dat Nacrt teorijsko-metodoloških osnova autorskog istraživanja kultne i religijske svesti u kulturnom identitetu i nacionalnoj kulturi Srba, a čiji je naručilac Marksistički centar CK SK Srbije. U oblikovanju ovog složenog istraživačkog zadatka, Veselin Ilić polazi od stanovišta da u stvaranju kulturnog identiteta i nacionalne kulture svakog naroda, u značajnoj meri učestvuju i obrasci kultne i religijske svesti. Prisustvo kultne i religijske svesti u savremenoj kulturi jedan je od razloga njenog mitologizma – nekritičkog, emotivnog i ideološkog usvajanja vrednosti kulturnih tradicija u okviru nacionalnih kultura. Upravo se ovim fenomenom bavi autor na primeru srpske kulture. Njegovo nastojanje je vezano za zasnivanje teorijsko-hipotetičkog okvira istoričnog istraživanja moguće teleologije srpske nacionalne kulture. U prvom delu, autor planira da se bavi odnosom kulta i kulture, kulturnim identitetom i nacionalnom zajednicom; u drugom delu bi razmatrao kultnu i religijsku svest u istorijskoj zbilji kulture Srba. U završnim razmatranjima suprotstaviće kulturu i kult. Na početku studije dat je Sadržaj, a na kraju organizacija i dinamika istraživanja, koje je trebalo da bude završeno 1986. godine.

Kulturni razvoj zemalja sa više nacija i/ili etničkih grupa; Cultural Development in countries containing different national and/or ethnic groups

U ovom izveštaju je dato uvodno izlaganje Stevana Majstorovića tokom sastanka održanog u Beogradu 28. i 29. aprila 1976. posvećenog temi „Razvoj kulture u zemljama sa više nacija ili/i etničkih grupa“, a u okviru Uneskovog programa „zajedničkih studija” (joint studies). Zajedničke studije u oblasti kulture predstavljaju mogućnost podsticanja evropske kulturne saradnje između država, kao i naroda. Cilj pomenutih budućih komparativnih studija je da 1. definišu status i potencijal kultura za slobodnim izrazom i razvojem i 2. da analiziraju ulogu ovih kultura kao važnih faktora u kulturnoj razmeni i medijatora za njihovo bolje razumevanje. Ovo vodi ka razmeni iskustava i proširenju saznanja, te obaveštenosti o problemima kulturnog razvoja zemalja sa više nacija, narodnosti i etničkih grupa. Za koordinatora istraživanja je odabrana Jugoslavija. U svom izlaganju, S. Majstorović se naročito zadržao na predlogu dve varijante pristupa utvrđivanju zajedničkih elemenata da bi mogla da se obavi ova komparativna studija, a koje otvaraju i dve dimenzije zadatka koji će se praktično naći pred zemljama učesnicama. Dat je izveštaj sa zaključcima donetim na prvom sastanku stručnjaka evropskih zemalja o izradi zajedničkih studija u oblasti kulture. U poslednjem dokumentu se govori o pripremi sastanka sa jugoslovenskim stručnjacima iz ove oblasti u aprilu 1977. godine, o angažovanom timu iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, kao i o potrebnim finansijskim sredstvima za realizovanje istraživanja kod nas.

Od kulturnog pluralizma ka identitetu nacionalne kulture

Ovaj naučni rad je nastao u okviru Okruglog stola „Etnos, narod, nacija“ Marksističkog centra CK SK Srbije. Veselin Ilić se bavi istraživanjem kulturnog pluralizma u konstituisanju nacionalne kulture Srba primenom genetsko-dijalektičke, istorijske metode u kojoj se ne zapostavljaju sociološka ni kulturološka značenja fenomena koji se analizira. U uvodnom delu rada, autor otvara pitanje terminologije savremene nauke u kulturi kao metodološkog problema. U tom smislu, ističe pojavu mitologizacije, odnosno nepreciznog, nepotpunog i suprotstavljenog upotrebljavanja pojmova kao što su: rod i pleme, jezik i mit, magija i religija, kult i kultura, narod i nacija, identitet i pluralizam. Daje kratki prikaz korišćenja pojmova etnos i nacija kroz različite epohe, osvrćući se i na njihove semantičke nanose koji su nastali usled različitih istorijsko-kulturnih i ideoloških koncepcija. Imajući u vidu da u savremenoj nauci ne postoje pouzdani tragovi o mogućim izvorima prvobitne kulture Srba, autor iznosi pretpostavku o dva moguća dominantna izvora: 1) slovenska (srpska) mitologija i 2) arhaična ratnička kultura koja se uporedo razvija sa kulturom obrade zemlje. Tragovi o kultnom poreklu južnoslovenskih kultura na balkanskom tlu interpretiraju se kroz analizu kultnih mitoloških i simboličkih značenja Madarskog konjanika, jednog od retko sačuvanih slovenskih spomenika na balkanskom tlu.