Култна и религијска свест у културном идентитету и националној култури Срба (Нацрт теоријско-методолошких основа истраживачког пројекта)
Овде је дат Нацрт теоријско-методолошких основа ауторског истраживања култне и религијске свести у културном идентитету и националној култури Срба, а чији је наручилац Марксистички центар ЦК СК Србије. У обликовању овог сложеног истраживачког задатка, Веселин Илић полази од становишта да у стварању културног идентитета и националне културе сваког народа, у значајној мери учествују и обрасци култне и религијске свести. Присуство култне и религијске свести у савременој култури један је од разлога њеног митологизма – некритичког, емотивног и идеолошког усвајања вредности културних традиција у оквиру националних култура. Управо се овим феноменом бави аутор на примеру српске културе. Његово настојање је везано за заснивање теоријско-хипотетичког оквира историчног истраживања могуће телеологије српске националне културе. У првом делу, аутор планира да се бави односом култа и културе, културним идентитетом и националном заједницом; у другом делу би разматрао култну и религијску свест у историјској збиљи културе Срба. У завршним разматрањима супротставиће културу и култ. На почетку студије дат је Садржај, а на крају организација и динамика истраживања, које је требало да буде завршено 1986. године.
Културни развој земаља са више нација и/или етничких група; Цултурал Девелопмент ин цоунтриес цонтаининг дифферент натионал анд/ор етхниц гроупс
У овом извештају је дато уводно излагање Стевана Мајсторовића током састанка одржаног у Београду 28. и 29. априла 1976. посвећеног теми „Развој културе у земљама са више нација или/и етничких група“, а у оквиру Унесковог програма „заједничких студија” (јоинт студиес). Заједничке студије у области културе представљају могућност подстицања европске културне сарадње између држава, као и народа. Циљ поменутих будућих компаративних студија је да 1. дефинишу статус и потенцијал култура за слободним изразом и развојем и 2. да анализирају улогу ових култура као важних фактора у културној размени и медијатора за њихово боље разумевање. Ово води ка размени искустава и проширењу сазнања, те обавештености о проблемима културног развоја земаља са више нација, народности и етничких група. За координатора истраживања је одабрана Југославија. У свом излагању, С. Мајсторовић се нарочито задржао на предлогу две варијанте приступа утврђивању заједничких елемената да би могла да се обави ова компаративна студија, а које отварају и две димензије задатка који ће се практично наћи пред земљама учесницама. Дат је извештај са закључцима донетим на првом састанку стручњака европских земаља о изради заједничких студија у области културе. У последњем документу се говори о припреми састанка са југословенским стручњацима из ове области у априлу 1977. године, о ангажованом тиму из Завода за проучавање културног развитка, као и о потребним финансијским средствима за реализовање истраживања код нас.
Од културног плурализма ка идентитету националне културе
Овај научни рад је настао у оквиру Округлог стола „Етнос, народ, нација“ Марксистичког центра ЦК СК Србије. Веселин Илић се бави истраживањем културног плурализма у конституисању националне културе Срба применом генетско-дијалектичке, историјске методе у којој се не запостављају социолошка ни културолошка значења феномена који се анализира. У уводном делу рада, аутор отвара питање терминологије савремене науке у култури као методолошког проблема. У том смислу, истиче појаву митологизације, односно непрецизног, непотпуног и супротстављеног употребљавања појмова као што су: род и племе, језик и мит, магија и религија, култ и култура, народ и нација, идентитет и плурализам. Даје кратки приказ коришћења појмова етнос и нација кроз различите епохе, осврћући се и на њихове семантичке наносе који су настали услед различитих историјско-културних и идеолошких концепција. Имајући у виду да у савременој науци не постоје поуздани трагови о могућим изворима првобитне културе Срба, аутор износи претпоставку о два могућа доминантна извора: 1) словенска (српска) митологија и 2) архаична ратничка култура која се упоредо развија са културом обраде земље. Трагови о култном пореклу јужнословенских култура на балканском тлу интерпретирају се кроз анализу култних митолошких и симболичких значења Мадарског коњаника, једног од ретко сачуваних словенских споменика на балканском тлу.