Гастрономска култура је важан део културне баштине сваког народа. Навике и обичаји у вези са припремом хране, понашање за трпезом, стари рецепти, аутохтоне сорте биљака и врсте домаћих животиња неодвојиве су компоненте духовног богатства и наслеђа једног народа. Опис ових обичаја и традиционални рецепи сакупљени у овој збирци илуструју ову богату баштину. Књига представља допуну туристичкој понуди овог националног парка и чува од заборава богато наслеђе становника који живе у, и око, овог једног од најлепших предела Србије. У уводу дат је опши приказ гастрономске сцене у Србији, затим стања у Источној Србији, нарочито у делу који обухвата национални парк, посебно поглавље посвећено је традиционалним рецептима овог краја, који су специфични по томе што се користи самоникло биље и печурке, а мање месо и сувомеснаи производи. На крају, у књизи је описан историјат Ђердапа из времена пре него што је изграђена брана за хидроцентралу, када се у Кладову производио високо цењени кавијар, који је налазио своје место и у најексклузивнијим светским ресторанима.

Врање, најјужнији српски већи град, по много чему је јединствен и посебан у нашој иначе разноликој и шареноликој домовини. Овде се живи полако и понекад сетно, баш као што су тужне и носталгичне његове градске песме, али се весели живо и темпераменто баш као кад засвирају ромски трубачи из оближњих меана и градића. Врелу крв хлади поветарац са Пржара и прохладне ноћи усред летње жеге, омогућавајући предах за нова искушења, нова уживања и нове гастрономске доживљаје.
Управо том културном, нематеријлном гастрономском наслеђу, посвећујемо ову књигу, стављајући је у контекст целокупног историјског, културолошког али и савременог развоја овог лепог града, града кога повезују са оријенталним појмовима мерак, дерт и карасевдах, али чији је историјски развој, а још више садашњост и будућност, повезана са целом Србијом, са нашим успонима и падовима, са напретком и стагнацијама, али и са визијама боље будућности која нам се указује.