У овом истраживачком пројекту, Соња Лихт полази од нужности преображаја образовно-васпитног система и промени односа друштва према њему. Наиме, полазне основе усмереног образовања, да оспособљава за рад и даље образовање, упућују на то да школа треба да образује кадрове за којима постоје реалне потребе у друштвеном и привредном животу земље. Те потребе би требало да произилазе из промишљеног научног приступа питањима развоја, и да се искажу у средњорочним и дугорочним плановима. Важно је да школе тесно сарађују са организацијама удруженог рада и да припреме младе за преузимање радних задатака. Из тог разлога би образовање требало да буде усмерено, образовање за занимање, односно специјализовано. Такође, С. Лихт се бави преиспитивањем постигнутих резултата у спровођењу једног од основних начела на којем је грађена концепција усмереног образовања, по којем свака школа треба да буде културна институција и обрнуто. То подразумева постојање повратне спреге између усмереног образовања и институција културе у процесу оспособљавања младих за активну стваралачку улогу у култури. Основни циљ истраживања јесте да се укаже на проблеме и могућности образовања кадрова за делатност у култури у средњем усмереном образовању, па стога ауторка разматра најосновније поставке концепције усмереног образовања и проблеме њене практичне примене у СР Србији у том периоду. Истраживање има Садржај, табеле у прилогу и резиме на енглеском језику.