Приказани сви од укупно 4 резултата

Омладина и култура (Анкета у омладинским домовима у Београду)

У оквиру овог документалистичког истраживања, наведени су статистички подаци у београдским омладинским домовима према општинама, и то: број ученика, број наставника, број чланова Савеза комуниста, број чланова комисије за културу, врста и број чланова културно-уметничких и спортских секција итд. Потом су дати описи организованости осталих облика културних и друштвених активности у домовима, у смислу посете културним установама, одлазака на екскурзије, постојања школских листова, коришћења библиотеке, одржавања приредби, сарадње са осталим установама и др.

Омладинске радне акције

У истраживању омладинских радних акција, у оквиру којег се налази неколико докумената, више аутора се бавило овом темом и то из неколико углова. Б. Кузмановић је поставио за циљ да испита мотивацију за учествовањем на радним акцијама. Предузео је анкетирање одређеног узорка акцијаша. На основу добијених података, таксативно излаже мотиве доласка омладинаца на радне акције. Закључује да су радне акције мултифункционалне, а као најчешћи мотив појављује се доживљај укупности начина живота који се одвија на радним акцијама. С. Михаиловић испитује на одређеном узорку бригадира њихово задовољство самоуправљањем на ОРА. На основу анализираних података, износи да су углавном задовољни постојећим нивоом развијености самоуправних односа, али да мали број њих разуме самоуправљање као један од циљева организовања радних акција. Ипак, аутор сматра да постоје услови за побољшање развијености самоуправљања на радним акцијама, али је то потребно чинити пропагандом, бољим информисањем, као и идејно-политичким оспособљавањем бригадира на радним акцијама. У следећем документу, група аутора истражује различитости и истоветности радних акција 1981. године, такође на одређеном узорку бригадира. Испитују њихово мишљење, са намером да утврде даље могућности радних акција. Интересује их материјална основа целокупног живљења учесника радних акција: у којој се мери остварују самоуправни односи, какав је квалитет међуљудских односа, (не)успешност организовања друштвених активности. Бригадири су оцењивали све ове ставке понаособ, а резултати показују да најчешће доминира осредњост као оцена, док највећа мотивација на радним акцијама постаје забава, а не идеологија. У четвртом документу, С. Михаиловић истражује однос бригадира према ОРА „Аутопут“ кроз испитивање ефеката који се исказују у новим искуствима учесника радне акције, а која су од значаја и за друштвену околину у којој они живе и раде. Аутор сматра да је од велике важности испољавање одређених промена у њиховим ставовима и понашањима, у међуљудским односима, у креативној афирмацији њихових личности, као и у самоодређивању и остваривању слободе након њиховог повратка са радне акције.

Основни налази емпиријских истраживања омладине 1976–1981. године у СР Србији; Преглед емпиријских истраживања омладине 1978–1981. г. у СР Хрватској

У овом прегледу емпиријских истраживања омладине у СР Србији, Срећко Михаиловић евидентира одсуство теоријских и историографских радова о омладини. Напомиње да тек од 1976. године почињу систематска истраживања о омладини која обављају Савез социјалистичке омладине Србије (ССО Србије) и Центар за политиколошка истраживања и јавно мњење. Аутор је извршио класификацију истраживања према њиховом садржају на она која се баве: друштвено-економским положајем омладине; друштвеним, политичким и самоуправним ангажовањем омладине; вредносним оријентацијама, интересовањем младих; слободним временом, културом младих; омладинским радним акцијама. Изнети су основни налази ових истраживања кроз реинтерпретацију закључака истраживања. Указано је и на тешкоће око спровођења ових истраживања, као и на чињеницу да ниједно од ових истраживање није финансијски помогла Заједница науке. Треба напоменути и то да је ССОЈ организовао исте године научни скуп на тему „Друштвени положај и животне перспективе младе генерације Југославије“, као и то да је у Заводу за проучавање културног развитка извршено истраживање „Културни живот радничке омладине“. Даље, у прегледу емпиријских истраживања омладине у СР Хрватској, Ненад Фануко даје називе истраживања, имена издавача, аутора и године публиковања, уз опште карактеристике и најважније (статистичке) резултате истраживања. На крају су дате табеле са прегледом програма за младе.

Представа о свету, друштву и човеку у књижевним листовима за децу: 1944–1975.

Ружица Росандић у овом истраживању говори о проблемима и значају истраживања дечје периодике као друштвене делатности. Истиче да је књижевна периодика за децу тесно повезана са разним странама друштвеног и културног живота, и да је на основу ње могуће пратити развој идеје о васпитању и међугенерацијској размени културе. Колико год била разнородна и нејасно разграничена, књижевну периодику за децу понајбоље одређује њена намена, односно упућеност на посебну читалачку публику. На тај начин се наведена периодика не користи само као књижевна већ првенствено као културна грађа која открива културу у оном њеном виду који се обликује и посредује кроз однос одраслих и деце, односно друштва и деце. Истраживање нужно залази у подручје више дисциплина: социологије, антропологије, психологије, педагогије, семиологије. Стога је подељено на више поглавља преко којих ауторка даје првенствено увид у културно, друштвено, али и идеолошко окружење детета, са погледом на књижевну дечју периодику од 1846. до 1985. године, презентујући поједине листове и испитујући дечје ликове који се појављују у периодици. Говори о методама, моделима и инструментима истраживања, као и о налазима до који је дошла у емпиријском делу истраживању, нарочито што се тиче особености вредносних образаца карактеристичних за начин писања усмерен ка млађој деци, и то кроз историјска раздобља. Закључује да књижевно стваралаштво у дечјој штампи даје идеологизовану представу детета, која се запажа и у институционалним моделима васпитања, образовања, стваралаштва и производње за децу у времену социјалистичког реализма. На почетку истраживања дат је Садржај, а у оквиру истраживања табеле, графикони, цртежи и слике књижевних листова за децу; на крају су прилози и списак литературе.