Култура младих радника
Аутори ове студије баве се социолошким истраживањем културног живота радничке омладине која, по њиховом мишљењу, отвара бројна питања о положају и улози радничке класе у заснивању самоуправног начина производње и о будућим перспективама самоуправног социјалистичког друштва. Такође, у култури радничке омладине показују се сви континуитети и дисконтинуитети социјалистичке револуције. Систематична истраживања живота (културе) омладине у југословенском социјалистичком друштву започета су крајем 70-их година, када су и формиране посебне омладинске истраживачке организације. Ипак, може се сматрати да у југословенској заједници није постојала јасна друштвена оријентација у истраживању проблема, а поготово истраживања културног живота радничке омладине. Дата истраживачка студија садржи три блока, а у сваком тематском блоку критички су интерпретирана релевантна значења бројних теоријских становишта и емпиријских показатеља. Уводни, теоријско-методолошки блок говори о заснивању социологије омладине; други говори о култури радничке (класе) омладине у историјском тоталитету социјалистичког друштва, а трећи о култури свакодневног живота радничке омладине у смислу заснивања самоуправног начина производње. У приказу емпиријских резултата, аутори су настојали да провере хипотезе о узрочној условљености одређености основних варијабли о култури радничке омладине. На основу сакупљене емпиријске грађе анализиран је и утицај различитих социјалних и културних чинилаца и појава на разноврсне облике културе радничке омладине. На почетку студије дат је Садржај, а у оквиру студије су бројне табеле. На крају студије је приложен упитник о културном животу радничке омладине.
Развој културе у Србији ван територије САП за период 1981–1985. (анализа)
Ова истраживачка студија представља сажети социолошки преглед постојећих друштвених и материјалних услова развоја културе у Србији, једној од шест конститутивних република некадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, са циљем сагледавања могућности за планирање у наредном средњорочном периоду (1986–1990). У питању је анализа која подразумева процену остварених резултата свих релевантних подручја планирања засновану на статистичким и документалистичким подацима, као и социолошким истраживањима појединих културних појава и делатности. Истраживање има четири целине. Први део анализе посвећен је култури свакодневног живота; други део представља анализу културних делатности и рецептивних облика културе (издавачка, филмска, драмска, музичка, музичко-сценска, ликовна и примењена култура, делатност музеја и галерија), док су дифузија и рецепција културе сагледане кроз делатност радничких и народних универзитета и домова културе/центара за културу, као и кроз културу заштите и културну баштину. Трећа целина анализе односи се на културни плурализам и културну сарадњу, и обухвата развој културе народности које живе на територији Србије, културу Рома као етничке групе, међурепубличку, међупокрајинску, и међународну културну сарадњу. Четврта целина је посвећена материјалним основама културе, тј. финансирању културе. На почетку истраживања налази се Садржај, а у оквиру истраживања су табеларни прикази.