У овој истраживачкој студији, Бранимир Стојковић говори о основним организацијама удруженог рада, које чине основу социјалистичког самоуправног система и планирања његовог развоја. У процесу укупног друштвеног планирања, ООУР-и су ти носиоци културне политике и планирања развоја културе заснованим на интересима и потребама радника. Међутим, проблем је што они немају ни оквирне планове развоја културе, нити средњорочне планове. Даље, Б. Стојковић излаже актуелну ситуацију, у којој са једне стране не постоји залагање за афирмацију основне организације удруженог рада као културног субјекта, а са друге стране, уз ретке изузетке, нема одговарајућих макар провизорних приручника развоја културе. Из тог разлога, било је потребно приступити изради оријентационог модела развоја културе у основним организацијама удруженог рада. У складу са овим моделом, који заступа целокупност друштвеног рада, говори се о људским чиниоцима развоја културе у ООУР-има, о материјално-организационим чиниоцима, о слободној размени између ООУР-а и ОУР-а у култури, те о средњорочном плану развоја културе у ООУР-има. На почетку ове студије налази се Садржај, а на крају је Додатак, у којем се говори о показатељима развијености услова за развој културе у ОРУ-има.