Истраживање под називом „Култура и радни живот“ започето је 1975. године, а обављено је у оквиру Организације Уједињених Нација за образовање, науку и културу (Унеско). Радну групу из Југославије представљали су: Стеван Мајсторовић Веселин Илић, Бранимир Стојковић из Завода за проучавање културног развитка. У овој публикацији дата је студија, урађена у форми извештаја за Унеско, у којој се расправља о условима радног живота у шест европских земаља (Белгија, Француска, Мађарска, Норвешка, Шведска и Југославија), односно о томе како радници у овим земљама могу да утичу на побољшање услова на свом радном месту и да нађу задовољство у раду. Тадашње расправе показују да постоји велика повезаност између културе и радног живота. Смернице за заједничко проучавање културе и радног живота полазе од сазнања да су активности у непосредној средини човека начин да се омогући већем броју људи да учествује у културном животу. Културне делатности на радном месту могу да пруже веће могућности групама које су, из финансијских, друштвених или физичких разлога, спутане у развијању културе. Стога је пред радне групе био постављен задатак да се прикупе и анализирају искуства и предлози из поменутих земаља како би се применили у свакодневном животу, подстакли конкретну акцију у оквиру радног живота и радног места, и отворили могућност за развијање нове димензије културне политике. Учеснице у заједничком проучавању имају различите друштвене системе, па отуда имају и другачије приступе и начин деловања на подручју културе и радног живота. Извештај је подељен на четири дела: прва и последња глава односе се на питања шта је култура, радни живот и како радни живот може да се преобрази захваљујући културним активностима; остале две главе садрже извештаје о условима, искуствима и особеностима у организовању радних средина у шест земаља учесница, уз занимљиве примере. На почетку публикације је Садржај, на крају су закључци и предлози, а потом и Прилози.