Схоwинг алл 3 ресултс

Кадрови у организацијама удруженог рада културе у Србији 1978. године (Култура – Планирање, св. 4)

У овом истраживању, које је наручила Републичка заједница културе, Миливоје Иванишевић говори о кадровима у култури који су значајни приликом планирања културног развоја – носиоци су и креатори културне политике и културног живота уопште, али им је посвећивана мала пажња. Истраживање је усмерено на организације удруженог рада културе које средства за доходак и рад стичу преко самоуправно интересних заједница културе општина или Републике. Анкета је спроведена само међу кадровима који су у сталном радном односу у тим организацијама, иако већину њих чине управо они који то нису. О њима је могуће добити податке само на основу редовног статистичког праћења. Првенствено је анализирано стање у друштвено-политичким заједницама (општине, региони, села итд.), тако да добијени подаци упућују у ком правцу треба да буде усмерена кадровска политика у култури. Износећи своја запажања о кадровима у култури, аутор је желео да назначи опште проблеме који нису могли да се уоче само кроз утврђивање фактографског стања на ограниченом географском подручју током одређеног периода. У оквиру истраживања дат је Садржај, као и табеле.

Материјални положај културе Београда у раздобљу 1981–1985.

Градска СИЗ културе Београда бавила се проблематиком материјалног положаја културе и наручилац је неколико пројеката који су реализовани у Заводу за проучавање културног развитка. Први је покрио период од 1976–1981, други од 1981–1984, а трећи средњорочни период до 1985. године. Ово последње раздобље је карактеристично по негативним променама у привређивању и лошем економском положају, што је довело до генералног погоршања материјалне основе рада. Све делатности на подручју града Београда пословале су у сложеним и нестабилним условима, како ОУР-и материјалне производње тако и ОУР-и друштвених делатности, међу којима је и култура. Забележена је стагнација, чак и пад материјалне основе делатности културе. Наиме, смањено је учешће прихода делатности културе у односу на национални доходак остварен у граду; приходи у оквиру делатности културе су били мањи у односу на приходе других друштвених делатности; остварени укупни приход ОУР-а културе је био знатно мањи; повећан је проценат материјалних расхода а смањена су средства дохотка. Дошло је до смањивања инвестиционе потрошње, па и смањења запослених, али не и до укидања установа културе, захваљујући одржавању високог нивоа њихових активности. Даље, у оквиру овог истраживања анализирана је статистичка грађа за делатности у култури, а представљене су и табеле са структуром укупног прихода у друштвено-културним делатностима, укупно утрошених средстава, оствареним дохоцима и губицима, оствареним чистим дохотком и његовом расподелом, уз прегледом исплаћених личних доходака и издвајања за фондове у оквиру друштвених делатности, културе, привреде, образовања, науке. На крају, у посебном одељку, дат је табеларни приказ са подацима о оствареним активностима и материјалном пословању у оквиру свих културних делатности. На почетку истраживања налази се Садржај.

Невоље културе, друштвено-економски положај културе у Југославији (Култура – Истраживање, св. 9)

У овом истраживачком пројекту, Миливоје Иванишевић настоји да кроз критичко сагледавање појединих сегмената битних за културни развој и културни живот у дужем претходном периоду створи неку врсту сведочанства о томе. Говори о тадашњим невољама у југословенској култури везаним не само за њен материјални положај и финансирање већ и за оним на идеолошком и политичком плану. Зато је предмет истраживања, поред периода интересног организовања у овој делатности, као и оног што је претходни систем оставио, и проблематика самих установа културе, њихових функција, активности, територијалне распрострањености или мреже у појединим републикама и покрајинама, као и у оквирима пет посматраних делатности (издавачке д., д. културних добара, културно-образовне д., уметничке д. и кинематографије). Обухваћена су и извесна питања везана за кадрове и запосленост у култури, начин образовања и њихов друштвени и материјални статус. Кроз финансијске показатеље сагледава се и материјални положај делатности културе и неких њених грана. На крају, уместо закључка саопштено је стање културе и културног развоја у републикама и обе покрајине. На почетку истраживања дат је Садржај, а на крају су табеларни прикази и резиме на француском језику.