Приказани сви од укупно 2 резултата
Књижевни живот у унутрашњости Србије
Комплексна истраживачка студија Вујадина Јокића дата је кроз неколико поглавља, у оквиру којих су своје текстове приложили и други аутори. На почетку студије, аутор даје проблемско-методолошко полазиште овог истраживачког пројекта, као и глобални поглед на тему књижевног живота у унутрашњости СР Србије. Наиме, књижевност се јавља у друштвеном контексту као део културе једног народа и управо се преко књижевног живота испољава веза између књижевности и других људских активности. С обзиром на то да је део и интелектуалног живота, био је предметом интересовања бројних теоретичара културе, док се у нашим условима ретко ко бавио овим питањем. Постоје квантитативни подаци, али се занемарују квалитативни садржаји. В. Јокић запажа да су многе појаве неиспитане, нарочито оне које се односе на стање духа и културе у унутрашњости. Зато је важно, како каже аутор, проучити садашње стање у овој области, поготово ван Београда. Што се тиче предмета ове истраживачке студије, сложеност проистиче из тога што је књижевност везана и зависна од целокупног живота једне средине и њених друштвених установа. Конкретније речено, предмети овог истраживања су: писац, књижевна политика, главне књижевне струје и правци, књижевни часописи, књижевна критика, организатори књижевног живота, књижевне традиције и др. Циљ који је аутор ове истраживачке студије поставио јесте да се сагледа однос између дате друштвене ситуације (економске, друштвене, политичке, стваралачке) и књижевног живота. Кроз ову студију, аутор ће покушати да сазна и изнесе функцију књижевности у локалној средини, нарочито преко мишљења писаца о датој ситуацији, као и о књижевном животу, али и компетентних људи у општинским центрима. Примењује следеће методе: проучавање материјала, изучавање литературе, усмене разговоре, анкетирање и анализу. На почетку студије налази се Садржај, а на крају – биографије и библиографије познатих писаца уже Србије.
Улога професија у стварању и ширењу књиге
Овај текст Јована Јанићијевић настао је за потребе Првог југословенског саветовања „Књига данас и у будућности“. У њему је аутор, на основу расположивих извора, побројао и квантификовао кадровске потенцијале, односно људске ресурсе у области стварања, производње и ширења књиге. То су: писци, преводиоци, ликовни и примењени уметници, графичари, издавачи, књижари, библиотекари и др. Међу основним одредницама циљева који су постављени осамдесетих година у области књиге, истичу се ставови да су књижевни аутори камен темељац сваке развијене индустрије књиге и да је квалификована радна снага најважнији али и недостајући елемент у јачању индустрије књиге. Нужност изградње потребне инфраструктуре може се задовољити само ако се на основу веродостојних података идентификују и инвентаришу људски ресурси и ако се образовни програми примере разноврсним кадровским потребама у условима технолошког напретка.