Досије културе Београда, година 1980. ИИ
Досије културе Београда ИИ представља извор систематизованих података о стању у култури и развијености културних делатности на територији града 1980. године. Поред поседовања стручних и научних података, прављен је с намером да помогне носиоцима културне политике у планирању њихових културних активности на објективним чињеницама. Такође, на овај начин и локалне средине су могле да стекну увид у сопствене потенцијале, као и у свој положај у односу на друге средине. Од користи је био и друштвено-политичким организацијама културе Београда у циљу праћења стања у овој области. Подаци за Досије културе прикупљали су се сваке друге године и то из неколико извора: организација удруженог рада у култури, самоуправно-интересних заједница културе и из месних заједница. За Досије културе Београда ИИ прикупљени су подаци из месних заједница и културно-уметничких друштава. Подаци о месним заједницама тицали су се носилаца културне политике, планирања културног развоја, средстава, простора, остварених програма, сарадње, с тим да су месне заједнице биле подељене на пет категорија према броју становника. О културно-уметничким друштвима истражене су њихове основне карактеристике: оснивач, број чланова, руководеће и уметничко особље, активности, средства, расположиви простор, а дат је и адресар ових друштава и њихов распоред по општинама. Сакупљени подаци према одређеним групацијама дати су у оквиру табеларних приказа. На почетку студије је Садржај.
Култура и развој у организацијама удруженог рада материјалне производње Београда – основни развојни параметри
У средишту интересовања истраживања Бранимира Стојковића јесте анализа интерног културног система радне организације који је, иначе, у садејству са екстерним културним системом шире друштвене средине. Доста је истраживања рађено на тему културног живота и културних потреба запослених унутар појединих радних организација, па и на испитивању облика распрострањености културних активности у радним организацијама. Али, сва су била усмерена на дескрипцију појавности културе у радним организацијама материјалне производње. Према мишљењу аутора, приступ би требало померити на њену евалуацију, односно вредновање унутар модела који би био у функцији даљег развоја културне димензије радне организације. Такође је и проблем стандардизације културе важан у конципирању културног развоја радне организације. Стога, у овом истраживању, аутор предлаже да се редефинише улога основних организација удруженог рада и да се омогући развојна функција радне организације. Основне претпоставке и оптималне могућности за развој културе биће дефинисане на нивоу радне организације (ОУР) материјалне производње посматране у београдском културном контексту. У овом истраживању обрађени су не само чиниоци развоја културе у организацији удруженог рада већ и планирање развоја културе (израда средњорочних планова), као и систем индикатора за процену развијености културе у организацијама удруженог рада. На почетку је дат Садржај.
Култура у радним организацијама материјалне производње Београда
У овој истраживачкој студији, Бранимир Стојковић истиче да је развој културе у радним организацијама материјалне производње у југословенском друштву постао актуелан са његовим опредељењем за изградњу самоуправног друштвено-економског система. Оно што је допринело развоју културе у радним организацијама материјалне производње била је уставна реформа, усвајање Закона о удруженом раду и самоуправном интересном организовању културе. Овим истраживањем, аутор жели да покаже у којој је мери култура у одређеним радним организацијама почела да остварује нормативне одредбе о култури – као саставни део њихове, али и укупне друштвене (самоуправне) праксе. Кроз истраживање је представљено колико су организације удруженог рада у материјалној производњи постале активни носиоци друштвених циљева политике развоја културе. Као индикатори за истраживање развијености културе у радним организацијама коришћено је шест области културних активности: ширење интересовања за књигу, култура рада, културно естетско образовање, коришћење културних добара, развијање ликовног стваралаштва и аматеризам у радним организацијама. У првом делу истраживања, аутор говори о материјалном чиниоцу развоја културе у организацијама удруженог рада; затим говори о културно-уметничком аматеризму, сарадњи са културним установама, о културним програмима и библиотекама у радним организацијама материјалне производње, организаторима културног живота и о планирању развоја културе. У оквиру Прилога, дат је списак радних организација обухваћених истраживањем, потом табеле, а на крају Упитник о културним интересовањима и потребама радника у београдским радним организацијама.
Културна политика И (свеска 7)
У Заводу за проучавање културног развтика приређене су три свеске које су посвећене проблемима културне политике актуелним крајем 60-их година XX века. Основни циљ приређивача јесте да се културним радницима, уметницима и свим заинтересованим за питање култуног развоја омогући да се упознају са ситуацијом и искуствима у другим земљама, различитих друштвених структура. У ту сврху, одабрана су четири документа која су представљена у четири посебна дела ове прве свеске. Први део је посвећен Округлом столу о културној политици, одржаном у Монаку 1967. године у организацији Унеска, и он чини највећи део ове преведене и адаптиране грађе. То је био први округли сто у поменутој области, значајан и због тога што је тада била усвојена дефиниција културне политике. Други део је посвећен културној политици у Великој Британији и садржи извештај који је припремљен за поменути округли сто, са личним ставом и проценом културне политике у Британији. Трећи део односи се на политику у области уметности и садржи документ британске владе, у јавности познат као „Бела књига“, а који је поднео председник владе Парламенту 1965. године, у којем се говори о положају уметности у Великој Британији. Последњи део, о културној политици у Француској, садржи документациони приказ књиге француског аутора, „За културу политику“, из 1967. године, у којој је он изнео своје лично мишљење о тадашњим културним приликама у Француској дајући и предлоге за превазилажење неких од актуелних проблема у то време. На почетку је дат Садржај, а након сваког дела налазе се закључци и препоруке.