Филмска и позоришна публика Београда, социјално-културни услови формирања у периоду 1961–1984.
Аутор ове теоријско-истраживачке студије, Милош Немањић, полази од развоја Београда у двадесетогодишњем периоду дајући главне одреднице града у социолошком и културолошком погледу, а у спрези са урбанизацијом и порастом броја његових становника. Истиче убрзани пораст становништва, ширење градског простора, неминовну стамбену изградњу, али говори и о поларизацији, нарочито између оних образованих, са једне стране, и оних без школске спреме, са друге стране. Међу супротностима које сагледава, издваја ону везану за велику концентрацију установа културе (републичког, градског и општинског значаја), и то у најужем центру града, у односу на потребе града као друштвене целине. Међутим, паралелно се организују и установе културе по општинама, у циљу прилагођавања свакодневним културним потребама грађана, што опет не значи и испуњеност задатка њихове приступачности. С тим у вези јесте и одлучивање грађана за учешћем у културном животу и стварање публике, односно непублике. У обухваћеном периоду десиле су се крупне промене, економске, политичке, културне: привредна и друштвена реформа, отварање наше земље ка свету, међународна културна сарадња, оснивање интернационалних културних манифестација (нарочито филмских и позоришних). У тој клими динамичног стваралаштва, долази до диференцирања културне понуде али и културних потреба, док публика постаје активни чинилац промене културне праксе. Стога, М. Немањић студиозно разматра ове појмове са социолошке, културолошке, антрополошке, историјске тачке гледишта, ослањајући се и на размишљања бројних теоретичара. Највише се бави позориштем и филмом, као најзаступљенијим областима културног живота Београда. Најпре проучава демографску и друштвену структуру становништва града, а потом и социјално-културни оквир који Београд нуди, указујући на проблем територијалног размештаја становништва и установа културе. Једна од метода истраживања коју аутор примењује јесте и статистичка, са циљем пружања података о материјалној основи стварања позоришне и филмске публике код нас, и указивања на њихове карактеристике. На крају публикације дати су табеларни прикази, Библиографија и Садржај.
Истраживање у функцији развоја манифестације: Музеји Србије, десет дана од 10 до 10
Након пилот-пројекта спроведеног 2015. године, аутори су ово истраживање пројектовали са циљем континуираног праћења развоја манифестације „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“. На случајном узорку посетилаца музеја током трајања манифестације, у мају 2016. године (Н = 2472, укупно 47 музејских локација у 28 градова Србије), спроведена је теренска анкета са специфичним циљевима: утврђивање демографске структуре посетилаца, испитивање информисаности о манифестацији, мерење ефеката манифестације на опажање музеја, испитивање навика посећивања и ставова о музејима. Поред теренске анкете посетилаца, реализована је и електронска анкета кустоса (пригодан узорак, 51 представник музеја и 4 представника културних центара, архива и завода за заштиту споменика културе). Ова публикација је намењена широј стручној публици: приказани су главни резултати (34 графикона) и њихов практичан значај за развој музејске публике. На почетку публикације дат је Садржај.
Истраживање у функцији развоја манифестације: Музеји Србије, десет дана од 10 до 10
Након пилот-пројекта спроведеног 2015. године, аутори су ово истраживање пројектовали са циљем континуираног праћења развоја манифестације „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“. На случајном узорку посетилаца музеја током трајања манифестације, у мају 2016. године (Н = 2472, укупно 47 музејских локација у 28 градова Србије), спроведена је теренска анкета са специфичним циљевима: утврђивање демографске структуре посетилаца, испитивање информисаности о манифестацији, мерење ефеката манифестације на опажање музеја, испитивање навика посећивања и ставова о музејима. Поред теренске анкете посетилаца, реализована је и електронска анкета кустоса (пригодан узорак, 51 представник музеја и 4 представника културних центара, архива и завода за заштиту споменика културе). Ова публикација је намењена широј стручној публици: приказани су главни резултати (34 графикона) и њихов практичан значај за развој музејске публике. На почетку публикације дат је Садржај.
Ноћ музеја као културолошки и друштвени феномен у Србији
У оквиру овог истраживачког пројекта, Драгана Мартиновић и Биљана Јокић дају приказ карактеристика и развоја културне и друштвене манифестације „Ноћ музеја“, процену корисности „Ноћи музеја“ за унапређење музејске делатности, као и резултате анкете спроведене међу посетиоцима ове манифестације 2012. године. Ауторке износе интегрални приказ главних проблема у функционисању музеја у односу на једнодневну манифестацију. Презентују и могућа решења која подразумевају одређене промене у организацији и продукцији једне овакве манифестације. Публикација обухвата табеларне и графичке приказе резултата истраживања. На почетку је дат Садржај.
Нове сталне поставке у музејима Србије – резултати анализе
У другом делу истраживачког пројекта о новим поставкама у музејима Србије, Драгана Мартиновић даје резултате анализе сталних музејских поставки у следећим музејима: НМ Аранђеловац, НМ Шабац, НМ Лесковац, НМ Крушевац, НМ Београд. Извршен је преглед постојећих и могућих концепата нових сталних поставки музеја у Србији које су (ре)формисане у периоду од 2010. године до данас, као и оних у процесу осмишљавања. Истражене нове сталне поставке посматране су са музеолошке, културолошке и социолошке тачке гледишта. Поред анализе документације и програмских извештаја за три године уназад, подаци су добијени и на основу интервјуа са кустосима и креаторима изложби. Главни циљ ауторке истраживања је био испитати да ли су и колико нове сталне поставке у нашим музејима конципиране према савременим музеолошким стандардима, који подразумевају и активнији и отворенији однос према посетиоцима и целокупној заједници. Што се тиче методологије истраживања, коришћена је метода испитивања техником интервјуа, и то неусмереног индивидуалног интервјуа и усмереног групног интервјуа (фокус групе) са посетиоцима нових поставки. Овим истраживачким пројектом, ауторка је желела не само да укаже на место и домет народних музеја у Србији већ и да покаже да је сасвим применљива, могућа и неопходна нова улога музеја код нас уопште, како у култури тако и друштву. На почетку публикације дат је Садржај, а у оквиру публикације налазе се графички прикази резултата анализе.
Посетиоци београдских јесењих манифестација и фестивала
Аутори овог истраживачког пројекта, Биљана Јокић и Слободан Мрђа, поставили су за циљ истраживања испитивање ко су посетиоци урбаних београдских фестивала: њихова демографска обележја, културне навике у слободно време и мотивација за посећивање фестивала. Узорак (Н = 2.916) је обухватио посетиоце пет фестивала из различитих области културе и уметности: БЕМУС, БИТЕФ, Фестивал ауторског филма, Београдски сајам књига, Октобарски салон. У овој публикацији представљени су главни налази (укупно 21 табела). На почетку је дат Садржај.
Посетиоци београдских јесењих манифестација и фестивала
Аутори овог истраживачког пројекта, Биљана Јокић и Слободан Мрђа, поставили су за циљ истраживања испитивање ко су посетиоци урбаних београдских фестивала: њихова демографска обележја, културне навике у слободно време и мотивација за посећивање фестивала. Узорак (Н = 2.916) је обухватио посетиоце пет фестивала из различитих области културе и уметности: БЕМУС, БИТЕФ, Фестивал ауторског филма, Београдски сајам књига, Октобарски салон. У овој публикацији представљени су главни налази (укупно 21 табела). На почетку је дат Садржај.
Праћење развоја манифестације Музеји Србије, десет дана од 10 до 10: има ли промена 2017. године?
У оквиру овог истраживачког пројекта, аутори представљају наставак праћења развоја манифестације „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“. Наиме, урађени су: пилот-пројекат, реализован 2015. године, када је манифестација први пут одржана, и истраживање на случајном узорку посетилаца манифестације 2016. године. Теренска анкета спроведена је на регионално стратификованом случајном узорку посетилаца манифестације у мају 2017. године (Н = 2400, укупно 46 музејских локација у 24 града Србије). Инструмент је обухватио исте главне групе питања као и 2016. године, у складу са циљевима истраживања формулисаним тако да је омогућено поређење резултата из различитих година: социодемографска обележја, информисаност о манифестацији, навике посећивања музеја. Публикација је намењена широј стручној публици: приказани су главни резултати (14 графичких и 1 табеларни приказ) и њихов практичан значај за развој музејске публике. На почетку публикације дат је Садржај.