Prikazani svi od ukupno 3 rezultata

Izlagačka politika beogradskih likovnih galerija

U okviru ovog istraživačkog projekta, Dragana Martinović daje prikaz izlagačke politike četiri likovne galerije koje se nalaze u sklopu najvećih i najstarijih ustanova kulture Beograda: Galerije FLU, Galerije SANU, Likovne galerije KCB i Galerije „Artget“. Za sagledavanje postavljenih problema, ali i šire situacije u kojoj se nalazi vizuelna umetnost, korišćen je standardizovani upitnik u elektronskoj formi. Pomoću ovog instrumenta, bilo je moguće dobiti konkretne podatke o statusu, finansiranju, prostornim i tehničkim resursima, ljudskim resursima, stručnim poslovima, programima i publici, saradnji, kao i prioritetima i problemima u radu galerija. Dobijeni odgovori bili su ujedno i osnova za izradu istraživačkih pitanja korišćenih prilikom razgovora sa upravnicima i kustosima galerija. Celovitosti istraživačkog projekta doprinelo je anketno ispitivanje posetilaca ove četiri galerije. Na osnovu istražene kulturne politike ovih galerija, funkcionisanja menadžmenta, PR-a i marketinga, kao i na osnovu ispitane strukture i karakteristika njihove publike, autorka je sagledala izlagačke profile i standarde izlaganja odabranih galerija. Dala je i predloge mera koje mogu da utiču na rešavanje postojećih problema, kao i na poboljšanje rada naših eminentnih galerija. Na početku publikacije nalazi se Sadržaj, a u okviru publikacije i tabelarni prikazi rezultata istraživanja.

Izlagačka politika beogradskih likovnih galerija

U okviru ovog istraživačkog projekta, Dragana Martinović daje prikaz izlagačke politike četiri likovne galerije koje se nalaze u sklopu najvećih i najstarijih ustanova kulture Beograda: Galerije FLU, Galerije SANU, Likovne galerije KCB i Galerije „Artget“. Za sagledavanje postavljenih problema, ali i šire situacije u kojoj se nalazi vizuelna umetnost, korišćen je standardizovani upitnik u elektronskoj formi. Pomoću ovog instrumenta, bilo je moguće dobiti konkretne podatke o statusu, finansiranju, prostornim i tehničkim resursima, ljudskim resursima, stručnim poslovima, programima i publici, saradnji, kao i prioritetima i problemima u radu galerija. Dobijeni odgovori bili su ujedno i osnova za izradu istraživačkih pitanja korišćenih prilikom razgovora sa upravnicima i kustosima galerija. Celovitosti istraživačkog projekta doprinelo je anketno ispitivanje posetilaca ove četiri galerije. Na osnovu istražene kulturne politike ovih galerija, funkcionisanja menadžmenta, PR-a i marketinga, kao i na osnovu ispitane strukture i karakteristika njihove publike, autorka je sagledala izlagačke profile i standarde izlaganja odabranih galerija. Dala je i predloge mera koje mogu da utiču na rešavanje postojećih problema, kao i na poboljšanje rada naših eminentnih galerija. Na početku publikacije nalazi se Sadržaj, a u okviru publikacije i tabelarni prikazi rezultata istraživanja.

Kulturna politika i zavodi za zaštitu spomenika kulture

Studija „Kulturna politika i zavodi za zaštitu spomenika kulture“ je rezultat istoimenog istraživačkog projekta realizovanog krajem 2013. godine. U njoj su iznete analiza aktuelnog stanja u zavodima za zaštitu spomenika kulture kao i konkretne mogućnosti čije bi ostvarivanje doprinelo unapređivanju rada zavoda i odnosa prema kulturnom nasleđu. Stoga je studija namenjena donosiocima odluka, rukovodstvima zavoda, zaposlenima u zavodima, istraživačima i, najzad, svima zainteresovanima za to da se očuvanje kulturnog nasleđa odvija na način koji obezbeđuje i njegovu zaštitu i njegovo etičko korišćenje kao resursa za socio-ekonomski razvoj društva u Srbiji. Istražvanjem su mapirani i problemi koji predstavljaju pretnju za rad zavoda za zaštitu spomenika a čije rešenje pre svega zavisi od kulturne politike na lokalnom i na nacionalnom nivou. Reč je o statutarnim pitanjima (promene u administrativnoj organizaciji Republike Srbije od perioda kada je većina zavoda osnovana, kao i sistema finansiranja ustanova kulture, nije pratila promena u regulisanju prava i obaveza a posebno odgovornosti jedinica lokalne samouprave koje su pod teritorijalnom nadležnošću van grada u kome je sedište zavoda, a nerešena pitanja osnivača se reflektuju na pitanja izbora upravnih odbora i direktora kao izvršnih rukovodioca), zatim pitanja finansiranja (iako su zavodi nadležni za veći broj jedinica lokalne samouprave, u finansiranju rada najveći teret snose gradovi u kojima je sedište), te najzad, problema ljudskih resursa jer postojeća struktura zaposlenih jedva omogućava normalan rad, posebno kada je reč o zaposlenima koji rade u osnovnoj delatnosti a dodatne poteškoće čini zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Nacionalni nivo kulturne politike, kao i javne politike u domenima ekonomije i prostornog planiranja, posebno je važan jer Republika treba da pruži dobre primere i podsticaje jedinicama lokalne samouprave da veću pažnju poklanjaju razvoju kulture kao stubu održivog razvoja, čiji je integralni deo očuvanje kulturnog nasleđa.

Na kraju publikacije izneti su i konkretni predlozi za unapređenje rada zavoda koji ne zahtevaju značajna finansijska sredstva, a mogu značajno doprineti poboljšanju odnosa građana prema nasleđu.