Ова студија је резултат истраживања сарадње између основних школа и установа и удружења у култури сагледане из угла просветних радника, њихових културних потреба и навика. Аутори су пошли од претпоставке да, уз родитеље, и просветни радници своје културне преференције и праксе преносе, у процесу социјализације, на своје ученике и тиме значајно доприносе обликовању културног капитала и модела понашања школске популације. Као основни закључак анализе издвојио се став да је у овој области потребна одговорна и снажна стратегија умрежавања институција културе и образовних институција, као и пажљиво усклађивање школских програма и понуда. Студија садржи кључне налазе и препоруке за унапређење међуресорне сарадње културе и образовања. Истакнути су и примери добре праксе сарадње установа културе и школа у Европи који креаторима културних и образовних политика у Републици Србији могу бити подстицајни за унапређење сарадње ова два ресора. У оквиру студије налазе се цитати и предлози који долазе од стране самих испитаника, као и табеларни прикази и графикони из којих се могу читати подаци о сарадњи и културној партиципацији. На почетку студије је дат Садржај, а на крају се налази упитник на који су одговарали испитаници, учитељи и предметни наставници 338 основних школа у Републици Србији.