Ова монографија, чији су аутори Милош Немањић и Јован Јанићијевић, подељена је на следећих седам поглавља: интелектуално стварање, издавање, физичка производња, дистрибуција, читање, професионално образовање, правни и институционални оквир. У оквиру ових поглавља, аутори обухватају више тема, а међу најбитнијим су: уједначавање и стандардизација терминологије (лексика), стање савремене књижевне критике, проблеми и помоћ у стварању и превођењу, издавачка делатност и продукција, главне издавачке организације, техничко-технолошки услови производње књиге, мрежа и систем продаје књига, главне библиотеке и њихов територијални размештај, препреке и мотивација за читање, стручњаци за књигу и законски положај књиге. Иако у Југославији постоји мали број установа специјализованих за истраживање проблема књиге и читалаца, важно је рећи да је Југославија на време ратификовала споразуме и конвенције (6 Бриселских конвенција) о заштити ауторских права и издавању књига, и темељно их спровела. Исто тако, потписала је и споразуме (попут Фирентинског из 1950. године) о олакшицама приликом царинских формалности и поштанских трошкова, у смислу Уставом загарантованог права на језик и културу. На почетку монографије је дат Садржај, а у Прилогу су статистичке табеле.