Ова студија је настала у складу са задацима које је поставио ВИИ конгрес СК Србије а који су везани за покретање шире и организованије друштвене активности у преображају села. С обзиром на то да су основни постулати социјалистичког друштва – право свих радних људи да равноправно уживају плодове културе, важно је створити услове који би омогућили брже развијање самоуправних односа на селу. Циљ аутора ове студије јесте да покажу и укажу на то колико недовољна писменост, непостојање перманентног стручног образовања, слаба комуникација град – село, сиромашан друштвени и културни живот људи на селу утичу на озбиљне губитке у пољопривредној производњи и, уопште, на већу продуктивност, доходак и животни стандард. Услед недостатка статистичких података о раду културних установа у општинским центрима, аутори су се бавили анализом само друштвено организованих облика културног деловања и материјалним проблемима који их условљавају, као и проблемима произвођачке културе и значаја школе у развијању културног живота на селу. Поред приказа стања културног живота и активности, као и основних услова за развој културе у сеоским насељима, дат је и предлог мера за даљи развој културе на селу. На почетку студије налази се Садржај, а у последњем делу су табеларни прикази.