Prikazan jedan rezultat

Proizvodnja prostora za kulturu, kulturne potrebe i kvalitet životne sredine

U ovom istraživanju, Miloš Nemanjić se bavi pitanjem odnosa proizvodnje prostora za kulturu, kulturnih potreba i kvaliteta životne sredine. Razmatrajući složenost pitanja kulturnih potreba, autor ističe da njihovo zadovoljavanje zahteva proizvodnju određenih prostora, a da je stvaranje ovih prostora uvek društveno-ekonomski uslovljeno. U radu je analiziran problem neusklađenosti urbanističkog planiranja i planiranja kulturnog razvoja, kao ključnih faktora proizvodnje prostora za kulturne delatnosti. Naglašava se da u praksi izgradnja prostora, koji imaju kulturne funkcije, često ne prati normative, naročito ne one koji imaju utemeljenje u kulturnoj i socijalnoj teoriji. U tom smislu, postoji raskorak između urbane teorije i urbane prakse, odnosno urbane prakse i koncepcije kulturnog razvoja. Tezu da je savremeni grad/metropola, kao okvir prostornog planiranja, izraz neusklađenosti ovih pristupa, autor ilustruje kroz primer Beograda koji zbog istorijskog konteksta, načina razvoja i ustanova kulture koje ima – najbolje sažima protivrečnosti koje se razmatraju. U tom kontekstu, analiziran je odnos između grada Beograda, njegovih kulturnih sadržaja, kulturnih potreba ljudi i prostora namenjenog kulturnim sadržajima.