Prikazani svi od ukupno 2 rezultata

Normiranje rada u pozorištu: stvarnost ili utopija

U ovom radu, Vera Ikonomova govori o dugogodišnjoj potrebi za normiranjem rada u kulturi, u ovom slučaju u pozorištu, kao i o tome da nijedna varijanta normi rada nije dala rezultate u praksi, uz sva nastojanja Republičke zajednice kulture SR Srbije. Ostvarivanje uslova za formiranje samoupravno dogovorene naknade, te vrednovanje rezultata rada u društvenim delatnostima postavljeno je kao najznačajniji zadatak da bi se ostvarila Rezolucija Skupštine SFRJ vezana za metodološka rešenja merenja rezultata rada u kulturi. S obzirom na to da je umetnički rad teško podložan kvantitativnom merenju, za razliku od rada u proizvodnim organizacijama, postojeće norme nisu dobar instrument planiranja rada pozorišta. Prikazane su teorijske postavke kojima se definiše ovaj proces, kao i analize stanja u pogledu nagrađivanja rada pozorišnih umetnika. V. Ikonomova polazi od opštih karakteristika radnih normi, da bi se pokazala i njihova praktična upotrebljivost, odnosno merenje efekta od rada; razmatra svrhu normiranja, iznosi teorijske osnove normiranja. U ostalim poglavljima pokazuje koliko je moguća primena ovih normi u pozorišnoj delatnosti, odnosno govori da je najbolji način merenja korisnog efekta od rada jedne pozorišne organizacije kvalitet ostvarenog radnog zadatka i značaj i obim radnog zadatka (određenog radnog mesta, uz njegovu funkciju i kvalitet). U završnom delu je dat predlog za rešavanje problema normiranja u umetničkim institucijama, s obzirom na to da je prioritetno obezbediti nepohodne uslove za razvoj određene kulturne delatnosti (npr. pozorišta). Na početku je dat Sadržaj.

Normiranje rada u pozorištu: stvarnost ili utopija

U ovom radu, Vera Ikonomova govori o dugogodišnjoj potrebi za normiranjem rada u kulturi, u ovom slučaju u pozorištu, kao i o tome da nijedna varijanta normi rada nije dala rezultate u praksi, uz sva nastojanja Republičke zajednice kulture SR Srbije. Ostvarivanje uslova za formiranje samoupravno dogovorene naknade, te vrednovanje rezultata rada u društvenim delatnostima postavljeno je kao najznačajniji zadatak da bi se ostvarila Rezolucija Skupštine SFRJ vezana za metodološka rešenja merenja rezultata rada u kulturi. S obzirom na to da je umetnički rad teško podložan kvantitativnom merenju, za razliku od rada u proizvodnim organizacijama, postojeće norme nisu dobar instrument planiranja rada pozorišta. Prikazane su teorijske postavke kojima se definiše ovaj proces, kao i analize stanja u pogledu nagrađivanja rada pozorišnih umetnika. V. Ikonomova polazi od opštih karakteristika radnih normi, da bi se pokazala i njihova praktična upotrebljivost, odnosno merenje efekta od rada; razmatra svrhu normiranja, iznosi teorijske osnove normiranja. U ostalim poglavljima pokazuje koliko je moguća primena ovih normi u pozorišnoj delatnosti, odnosno govori da je najbolji način merenja korisnog efekta od rada jedne pozorišne organizacije kvalitet ostvarenog radnog zadatka i značaj i obim radnog zadatka (određenog radnog mesta, uz njegovu funkciju i kvalitet). U završnom delu je dat predlog za rešavanje problema normiranja u umetničkim institucijama, s obzirom na to da je prioritetno obezbediti nepohodne uslove za razvoj određene kulturne delatnosti (npr. pozorišta). Na početku je dat Sadržaj.