Prikazani svi od ukupno 2 rezultata

Interesno organizovanje kulture, kulturna politika i kultura rada u SFRJ

U ovom istraživanju, Veselin Ilić polazi od ustavne reforme i usvajanja Ustava iz 1974. godine, smatrajući da su time konačno i normativno ispunjene neophodne pretpostavke za slobodno udruživanje i slobodnu razmenu rada i sredstava. Radi se o novom, demokratskom modelu društveno-ekonomskih i političkih odnosa koji se nazivaju interesnim organizovanjem kulture i kulturna politika. Time se ujedno pokazuje i novi društveni položaj radnika u društvenim delatnostima, pa i u kulturi, njihova prava, obaveze i odgovornosti. Zato autor u prvom delu objašnjava pojam interesnog organizovanja kulture, koje se temelji na samoupravnom organizovanju socijalističkog društva. Cilj je prevladavanje suprotnosti između sfere proizvodnog (materijalnog) i neproizvodnog rada (kultura), kao i humanizovanje i kultivisanje radnog i životnog ambijenta radnika. Ovo je osnova za samoupravno izgrađivanje kulturne politike kroz društveno-kulturne akcije radi osvajanja vrednosti kulture rada.

Kultura radnog života

Ova studija predstavlja jednu od šest studija sa kojima je Jugoslavija učestvovala u realizaciji programa Međunarodne konferencije o kulturnoj politici održane u Helsinkiju 1972. godine. Studije, koje treba da se urade u periodu od 1975. do 1977. godine, pripremaju se u okviru Uneskovog programa iz oblasti kulture i u njima učestvuje po nekoliko zemalja, a takođe se organizuju i seminari na teme koje se obrađuju. Veselin Ilić je kao osnovni cilj ove studije postavio potrebu prezentovanja iskustva vezanih za istraživanje načina i mogućnosti uključivanja radnika u kulturni život. Pretpostavka je da fabrike i radionice čine polje u okviru kojeg bi saradnjom kulturnih delatnosti i drugih vrsta rada mogle da se obezbede bolji uslovi za zadovoljavanje kulturnih potreba ljudi koji iz više razloga ne učestvuju u sopstvenom kulturnom razvoju. Stoga se autor okreće izučavanju različitih metoda koje se koriste na radnim mestima u svrhu podsticanja učešća radnika u kulturnim delatnostima. Najpre se bavi određivanjem osnovnih pojmova i kategorija, kao što su: kultura radnog života, kultura rada, radna sredina, samoupravno organizovanje kulture i dr. Potom prikazuje odnose kulturne politike prema kulturi rada, prakse kulture rada u osnovnim organizacijama udruženog rada kod nas, odnose radnika i umetnika, mogućnosti korišćenja slobodnog vremena, aktivnosti kulture i obrazovanja radnika itd. Na početku je dat Sadržaj, a na kraju je prikazana radna varijanta Nacrta projekta studije „Kultura rada“ iz 1976. godine, za Uneskov program o kulturi, sa pitanjima i primedbama, upitnikom i nekoliko varijanti studija slučaja.