Интересно организовање културе, културна политика и култура рада у СФРЈ
У овом истраживању, Веселин Илић полази од уставне реформе и усвајања Устава из 1974. године, сматрајући да су тиме коначно и нормативно испуњене неопходне претпоставке за слободно удруживање и слободну размену рада и средстава. Ради се о новом, демократском моделу друштвено-економских и политичких односа који се називају интересним организовањем културе и културна политика. Тиме се уједно показује и нови друштвени положај радника у друштвеним делатностима, па и у култури, њихова права, обавезе и одговорности. Зато аутор у првом делу објашњава појам интересног организовања културе, које се темељи на самоуправном организовању социјалистичког друштва. Циљ је превладавање супротности између сфере производног (материјалног) и непроизводног рада (култура), као и хуманизовање и култивисање радног и животног амбијента радника. Ово је основа за самоуправно изграђивање културне политике кроз друштвено-културне акције ради освајања вредности културе рада.
Култура радног живота
Ова студија представља једну од шест студија са којима је Југославија учествовала у реализацији програма Међународне конференције о културној политици одржане у Хелсинкију 1972. године. Студије, које треба да се ураде у периоду од 1975. до 1977. године, припремају се у оквиру Унесковог програма из области културе и у њима учествује по неколико земаља, а такође се организују и семинари на теме које се обрађују. Веселин Илић је као основни циљ ове студије поставио потребу презентовања искуства везаних за истраживање начина и могућности укључивања радника у културни живот. Претпоставка је да фабрике и радионице чине поље у оквиру којег би сарадњом културних делатности и других врста рада могле да се обезбеде бољи услови за задовољавање културних потреба људи који из више разлога не учествују у сопственом културном развоју. Стога се аутор окреће изучавању различитих метода које се користе на радним местима у сврху подстицања учешћа радника у културним делатностима. Најпре се бави одређивањем основних појмова и категорија, као што су: култура радног живота, култура рада, радна средина, самоуправно организовање културе и др. Потом приказује односе културне политике према култури рада, праксе културе рада у основним организацијама удруженог рада код нас, односе радника и уметника, могућности коришћења слободног времена, активности културе и образовања радника итд. На почетку је дат Садржај, а на крају је приказана радна варијанта Нацрта пројекта студије „Култура рада“ из 1976. године, за Унесков програм о култури, са питањима и примедбама, упитником и неколико варијанти студија случаја.