У свом истраживању, Бранимир Стојковић говори о томе да је радничка омладина друштвена група која у суштини има двоструки идентитет, јер је део радничке класе али и омладинске популације. Истиче, уз наведене разлоге, да је њено припадање радничкој класи од много већег значаја за њен културни идентитет од припадности омладинској популацији. Наиме, омладина је транзитна друштвена категорија, што у пуној мери важи за средњошколску и студентску омладину. Да би било уопште могуће говорити о некој специфичној култури радничке омладине неопходно је најпре идентификовати, тј. утврдити постојање посебне тзв. родитељске културе, односно радничке културе која има неке битне одлике које је чине различитом од културе класно слојних формација у друштву. У истраживању, аутор се бави идентификацијом смисаоно неконзистентне целине која би се могла поистоветити са културом наше радничке класе. Идентификује њене основне одлике и у којој мери се она, и којим својим одликама, разликује од културе других друштвених групације у друштву СФРЈ. Дат је осврт на степен индустријског развоја земље јер извесно је да без развијене индустрије нема ни развијене радничке класе. На крају истраживања налази се списак литературе.