Фестивал културе младих СР Србије у Књажевцу (Анализа досадашњег развоја са прегледом програмског концепта)
У овом истраживачком пројекту, Бранимир Стојковић говори о рађању идеје о фестивалима младих још у раним педесетим годинама, и то у мањим местима Србије. У случају Књажевца, идеја се показала плодном и еволуирала је до манифестације републичког и југословенског карактера, под називом Фестивал младих Србије (1974). Да би се конкретније уочиле развојно-функционалне могућности Фестивала младих Србије, аутор се бавио истраживањем културног и друштвено-економског контекста Фестивала, односно његовим оснивањем, организацијом, програмима, учесницима, публиком, начином селекције програма, жирирањем, као и финансијским изворима. Такође, дао је анализу односа локалне и шире средине према овој културној манифестацији, и односа књажевачког фестивала према другим омладинским (културним) манифестацијама. Циљеви су теоријски и емпиријски, везани за сазнавање да ли уопште постоји јединствена култура младих, али и за формулисање предлога о могућем развоју овог фестивала. Истраживање на почетку има Садржај, а на крају додатак у виду документације – Самоуправни споразум о Фестивалу културе младих и Статут Фестивала културе младих Србије.
Између класе и генерације: о културном идентитету радничке омладине
У свом истраживању, Бранимир Стојковић говори о томе да је радничка омладина друштвена група која у суштини има двоструки идентитет, јер је део радничке класе али и омладинске популације. Истиче, уз наведене разлоге, да је њено припадање радничкој класи од много већег значаја за њен културни идентитет од припадности омладинској популацији. Наиме, омладина је транзитна друштвена категорија, што у пуној мери важи за средњошколску и студентску омладину. Да би било уопште могуће говорити о некој специфичној култури радничке омладине неопходно је најпре идентификовати, тј. утврдити постојање посебне тзв. родитељске културе, односно радничке културе која има неке битне одлике које је чине различитом од културе класно слојних формација у друштву. У истраживању, аутор се бави идентификацијом смисаоно неконзистентне целине која би се могла поистоветити са културом наше радничке класе. Идентификује њене основне одлике и у којој мери се она, и којим својим одликама, разликује од културе других друштвених групације у друштву СФРЈ. Дат је осврт на степен индустријског развоја земље јер извесно је да без развијене индустрије нема ни развијене радничке класе. На крају истраживања налази се списак литературе.
Култура младих радника
Аутори ове студије баве се социолошким истраживањем културног живота радничке омладине која, по њиховом мишљењу, отвара бројна питања о положају и улози радничке класе у заснивању самоуправног начина производње и о будућим перспективама самоуправног социјалистичког друштва. Такође, у култури радничке омладине показују се сви континуитети и дисконтинуитети социјалистичке револуције. Систематична истраживања живота (културе) омладине у југословенском социјалистичком друштву започета су крајем 70-их година, када су и формиране посебне омладинске истраживачке организације. Ипак, може се сматрати да у југословенској заједници није постојала јасна друштвена оријентација у истраживању проблема, а поготово истраживања културног живота радничке омладине. Дата истраживачка студија садржи три блока, а у сваком тематском блоку критички су интерпретирана релевантна значења бројних теоријских становишта и емпиријских показатеља. Уводни, теоријско-методолошки блок говори о заснивању социологије омладине; други говори о култури радничке (класе) омладине у историјском тоталитету социјалистичког друштва, а трећи о култури свакодневног живота радничке омладине у смислу заснивања самоуправног начина производње. У приказу емпиријских резултата, аутори су настојали да провере хипотезе о узрочној условљености одређености основних варијабли о култури радничке омладине. На основу сакупљене емпиријске грађе анализиран је и утицај различитих социјалних и културних чинилаца и појава на разноврсне облике културе радничке омладине. На почетку студије дат је Садржај, а у оквиру студије су бројне табеле. На крају студије је приложен упитник о културном животу радничке омладине.
Културни живот радничке омладине, св. 1
У овом истраживачком пројекту, аутори су поставили следеће циљеве: да испитају материјалне услове за могућност културног живота радничке омладине; да утврде реални културни ниво радничке омладине и обим њеног учешћа у „потрошњи“ културе; да установе садашње стање, као и потенцијалне могућности и друштвене концепције за културни развој радничке омладине. Као основа за истраживање послужила је грађа прикупљена анкетом на узорку од скоро 2.000 испитаника оба пола, од 15 до 25 година старости, оних из завршних разреда школа за квалификоване раднике и оних запослених у привреди. У првом делу истраживања дате су карактеристике посебних и општих услова, односно претпоставки културног живота. У другом делу истраживања обрађено је слободно време као основно подручје културног живота, тј. садржај и облици активности у слободном времену. У трећем делу се говори о битним детерминантама формирања културних потреба. Након тога следе најважнији резултати истраживања са закључцима, упитник за анкету и образац за вођење интервјуа. На почетку је дат Садржај.