У овом истраживачком пројекту, Триво Инђић и Соња Лихт се баве анализом регионалног и субрегионалног распореда установа културе на територији СР Србије без аутономних покрајина. Основно полазиште је да регионализација представља активан чинилац креирања културне политике којом се посредује између посебних и специфичних културних субјеката и интереса друштва у целини. Развој регионалног културног идентитета јесте саставни део политике демократизације и децентрализације културе, тј. ширења могућности за учешће што већег броја грађана у културном животу, за што већу доступност културних институција најширим слојевима становништва и новим публикама. Регионална димензија развоја културе не може да се одвоји од постојећих управних, институционалних, законодавних, фискалних и других схема које дају комплексну слику о регионима и у оквиру којих се одвија културна политика, нарочита она у систему СИЗ-ова културе. Анализирајући ситуацију у појединих културним делатностима, аутори су указали на недостатак територијалног распореда ових установа културе, као и на проблеме који из тога проистичу, и то у домену финансирања, кадровске политике, одлучивања, техничког осавремењивања, стручне организације рада. Указује се на нејединственост мреже установа културе на територији уже Србије, на доминацију локализма у погледу надлежности и програма, као и на велику непокривеност адекватном културном инфраструктуром. У односу на анализу постојеће ситуације, предложена су и решења проблема, у смислу регионалне трансформације постојећег регионалног распореда установа културе. Предложено је неколико мера, а указано је и на потребу преиспитивања циљева и инструмената регионалне политике културног развоја. На почетку истраживања дат је Садржај.