Позориште и публика – Социолошко истраживање публике београдских позоришта (Култура – Истраживање, св. 4)
Истраживачки пројекат „Позориште и публика“ урађен је за потребе Градске самоуправне интересне заједнице културе Београда. На почетку истраживања, Вера Икономова даје поглед на циљеве тадашње културне политике везане за демократизацију културних добара, укључивање у културне догађаје што већег броја становника. Када се говори о позоришту, то није повезано само са административном одлуком о „попуњавању“ гледалишта (потписивање уговора између позоришта и радних организација), јер је одлазак у позориште резултат не само напора театра већ исто тако и слободне одлуке самих гледалаца. Основно питање које она поставља јесте како мотивисати гледаоце и шта позориште треба (и може) да уради како би оѕив гледалаца био већи. Констатује да су београдска позоришта чинила напоре да повећају број гледалаца, али исто тако и да досадашњи покушаји нису били довољни. Стога је постављени циљ овог пројекта био истражити проблем повећања посећености београдских позоришта, што је повезано са истраживањем карактеристика публике (сталних гледалаца) београдских позоришта. Изабран је метод анкетног упитника у писменој форми. На основу добијених података, В. Икономова је урадила анализу резултата истраживања, након чега следи и закључак. На почетку истраживања дат је Садржај, а на крају истраживања дати су табеларни прикази одговора анкетираних посетилаца.
Позориште и публика (Истраживања и Документација, св. 3)
Аутори ове истраживачке студије истичу да је њен предмет и циљ да се изнађе пут ка решавању постојеће кризе публике и то кроз испитивање карактеристика управо непублике, као и услова који чине једнима позориште доступним а другима недоступним. Такође, овде се ради и о разумевању разлика у културним потребама и навикама људи. Стога су се првенствено водили демографским и друштвеним карактеристикама и условима, односно квантитативним одредницама гледалаца и негледалаца, као што су: социјално порекло, образовање, занимање, удаљеност места становања од позоришта, интересовање за друге културне активности итд. Узорак истраживања чинили су становници изнад осамнаест година старости, и то у три града Србије – Београд, Ниш, Шабац, у којима је развијена позоришна делатност. У првом делу публикације дати су резултати емпиријског истраживања (не)публике позоришта са графиконима и закључцима. У другом делу су приказани резултати разговора са позоришним експертима о публици, о позоришној делатности, о позоришним ствараоцима и сл., а у трећем делу је позоришна публика посматрана из теоријског и методолошког угла, што је појашњено и кроз табеле. У четвртом делу су представљени резултати истраживања чланова Позоришне комуне, самоуправне заједнице чији је циљ да ради на побољшању комуникације између позоришних институција и гледалаца, односно на приближавању позоришта радним људима, развијању културних навика, успостављању сарадње Народног позоришта са радним организацијама, стварању позоришне публике и сл. У оквиру овог дела налазе се и табеларни прикази, а на крају су изведени закључци. На почетку публикације дат је Садржај.