У фокусу овог истраживања, датог у виду студије, ауторке су се бавиле субјективним осећајем жена које су запослене у јавним установама културе, како оне виде свој положај у њима и шта виде као највеће проблеме и изазове у култури и стваралаштву када је реч о полној/родној димензији. Основни циљ пројекта је сагледавање полне/родне димензије у оквиру културног простора. Квалитативна анализа урађена је посредством технике дубинског интервјуа, односно разговора који су обављени са представницама установа културе, и то на узорку од 52 испитанице из 42 установе културе у Србији. Допуњена је квантитативном анализом у виду статистичких показатеља родне структуре запослених у јавним установама културе, а сагледан је и правни основ процеса „уродњавања“ (гендер маинстреаминг) у култури, као индикатора развоја на глобалном нивоу. Студија садржи податке о полној/родној структури запослених, директора, као и управних и наѕорних одбора у свим јавним установама културе у Србији. У оквиру студије налазе се цитати испитаница, као и табеларни прикази и графикони са подацима о женама у јавним установама културе. Такође, студија садржи предлоге и препоруке за унапређење родне равноправности и побољшања положаја жена у јавним установама културе. На почетку студије је дат Садржај, а на крају се налази додатак са изјавама које су током прикупљања статистичких података и разговора са испитаницама привукле додатну пажњу ауторки ове студије.