Друштвени положај слободних уметника (Студије и истраживања)
У овој публикацији дати су резултати социолошког истраживања Вујадина Јокића и Светислава Павићевића на тему слободних уметника. Публикација садржи четири дела. У првом делу је дат поглед на историју положаја уметника, на друштвено-економске факторе положаја уметника и на институцију слободног уметника. У другом делу је објашњен приступ истраживању слободних уметника; у трећем делу су дати резултати спроведеног истраживања – узроци опредељења уметника за статус слободног уметника, материјални положај слободних уметника, правни положај слободних уметника, примери односа друштва према слободним уметницима, предности и недостаци статуса слободног уметника, друштвени положај слободних уметника. У четвртом делу је изложен упитник који је био основа за извођење емпиријског дела истраживања слободних уметника. Поједини резултати су дати кроз статистичке податке, а приказани су и у оквиру табела. На почетку публикације налази се Садржај.
Друштвено-економски положај радних људи који личним радом самостално у виду занимања обављају уметничку или неку другу културну делатност
На почетку овог истраживања, група аутора говори о законским претпоставкама за конституисање уметничког занимања, односно о уставним одредбама којима је утврђен друштвено-економски положај радних људи који личним радом самостално, у виду занимања, обављају уметничку или другу културну делатност. Њихова права и обавезе би требало да буду једнака са онима која имају радници у ОУР-има. Остваривање тих права и обавеза се обезбеђује самоуправним споразумевањем у оквиру СИЗ-ова и ОУР-а у области културе, и одговарајућих удружења са којима ови самостални уметници сарађују. Имају право на социјално осигурање, али и обавезу плаћања пореза од ауторских права и патената. Ипак, што се тиче обављања њихове уметничке делатности и пласмана уметничких производа, то остаје у домену личног сналажења уметника. За потребе овог истраживања, анкетирани су књижевници и књижевни преводиоци, док су статистички подаци о ликовним и музичким уметницима преузети из претходних истраживања о њиховом друштвеном и материјалном положају. Аутори овог истраживања истичу два основна питања: шта за друштво значи одвајање средстава за самосталне уметнике и колико је рад самосталних уметника друштвено афирмисан. Ова питања су такође блиско повезана са креирањем културне политике у нашој земљи.
Појава и проблеми самосталних уметника
У овом истраживању, Милош Немањић се осврће на 1955. годину, када су самостални уметници добили друштвени легитимитет захваљујући Уредби о социјалном осигурању. Према уставним одредбама, они имају исти друштвено-економски положај, иста права и обавезе као и радници у ОУР-има, али у реалности није тако. Полазећи уопште од уметника у СР Србији, са једне стране, они би требало да уживају безрезервну подршку друштва, док би са друге стране требало би да буду препуштени законитостима тржишта уметничких вредности. Аутор наглашава да у нашем друштву постоји стална тензија између ове две концепције, а што се одражава и на статус самосталних уметника. Проблематика самосталних уметника је повезана и са карактером појединих уметничких делатности и пласманом уметничких производа, са спремношћу да се прихвати друго „занимање“ или пак да се живи искључиво од уметничког рада, али и са слободом избора. Посматрајући још и ситуацију у удружењима, аутор покушава да сагледа сву социјално-психолошку сложеност појављивања, опстајања, па и пораста самосталних уметника.