Култура радног живота
Ова студија представља једну од шест студија са којима је Југославија учествовала у реализацији програма Међународне конференције о културној политици одржане у Хелсинкију 1972. године. Студије, које треба да се ураде у периоду од 1975. до 1977. године, припремају се у оквиру Унесковог програма из области културе и у њима учествује по неколико земаља, а такође се организују и семинари на теме које се обрађују. Веселин Илић је као основни циљ ове студије поставио потребу презентовања искуства везаних за истраживање начина и могућности укључивања радника у културни живот. Претпоставка је да фабрике и радионице чине поље у оквиру којег би сарадњом културних делатности и других врста рада могле да се обезбеде бољи услови за задовољавање културних потреба људи који из више разлога не учествују у сопственом културном развоју. Стога се аутор окреће изучавању различитих метода које се користе на радним местима у сврху подстицања учешћа радника у културним делатностима. Најпре се бави одређивањем основних појмова и категорија, као што су: култура радног живота, култура рада, радна средина, самоуправно организовање културе и др. Потом приказује односе културне политике према култури рада, праксе културе рада у основним организацијама удруженог рада код нас, односе радника и уметника, могућности коришћења слободног времена, активности културе и образовања радника итд. На почетку је дат Садржај, а на крају је приказана радна варијанта Нацрта пројекта студије „Култура рада“ из 1976. године, за Унесков програм о култури, са питањима и примедбама, упитником и неколико варијанти студија случаја.
Основе Програма инвестиционих улагања Републичке заједнице културе за период 1976–1985.
У оквиру ове студије, аутори су изложили основе првог програма инвестиционих улагања РЗК у СР Србији од 1976. до 1985. године. Истичу да је задатак програма инвестиционих улагања да се превазиђе досадашња ситуација и ускладе различите потребе и програми са реалним материјалним могућностима у којима ће се делатност културе налазити у наведеном периоду. Циљ је створити такве инструменте који ће омогућити рационално трошење средстава намењених за инвестиције и постизање максималних ефеката у наредном планском периоду. Равноправни положај свих културних делатности и равномерни развој сваке општине из свих региона – један је од основних ствари које овај програм треба да обезбеди. Са једне стране постоји међусобна неусклађеност програма културне делатности, а са друге стране ни тако појединачно направљени програми културних делатности нису усклађени са потребама, а још мање са материјалним могућностима општина, па и Републике. Да би се сагледале потребе и планови општина, спроведена је анкета којом су обухваћене све општинске интересне заједнице културе у СР Србији. Тражени су подаци о планираној изградњи, адаптацији објеката и набавци опреме за потребе културе (до 1985. године). Истраживање се састоји из три поглавља: Општи услови у којима се доноси програм и оцена досадашње инвестиционе активности Републичке заједнице културе; Укупна средства, услови и критеријуми за расподелу средстава за инвестиције; Документација и прилози. На почетку студије дат је Садржај.
Стандарди и нормативи за архивску делатност на територији Социјалистичке Републике Србије ван територија САП
Овај подробно припремљени нацрт Драгана Ћировића настао је у оквиру планирања изградње јединственог система заштите и коришћења архивске грађе у СР Србији, као предлог норматива и стандарда за архивску делатност. Наиме, Републичка заједница културе је одлучила да се оснује стручна радна група у оквиру Завода за проучавање културног развитка која ће бити носилац послова припремања стандарда и норматива за делатности у области културе. Развој и унапређење овог система били су повезани и са усаглашавањем делатности културе са Законом о удруженом раду, Законом о заштити културних добара, као и са применом Резолуције о слободној размени рада у друштвеним делатностима. Такође, важно је било да се сва ова документа приближе и практичном деловању. Да би се утврдили и применили стандарди и нормативи сваке од делатности у култури и организација удруженог рада, било је потребно најпре стећи увид у њихово стање, а потом утврдити друштвене захтеве и листу приоритета за њихову примену. Ово је било могуће кроз упознавање са: функцијом архива и запосленима; стручном технологијом рада и методолошким поступцима; и друштвено-економском основом рада архива. Аутор је представио уређена мерила и критеријуме за девет сегмената делатности архива у Србији. Изнет је и акт „Јединствени стандарди и нормативи за архивску делатност у Србији“ који је потом објављен у Службеном гласнику СРС и у Архивском прегледу Заједнице архива Србије. У оквиру овог нацрта дат је и Садржај.