Prikazani svi od ukupno 3 rezultata

Kultura radnog života

Ova studija predstavlja jednu od šest studija sa kojima je Jugoslavija učestvovala u realizaciji programa Međunarodne konferencije o kulturnoj politici održane u Helsinkiju 1972. godine. Studije, koje treba da se urade u periodu od 1975. do 1977. godine, pripremaju se u okviru Uneskovog programa iz oblasti kulture i u njima učestvuje po nekoliko zemalja, a takođe se organizuju i seminari na teme koje se obrađuju. Veselin Ilić je kao osnovni cilj ove studije postavio potrebu prezentovanja iskustva vezanih za istraživanje načina i mogućnosti uključivanja radnika u kulturni život. Pretpostavka je da fabrike i radionice čine polje u okviru kojeg bi saradnjom kulturnih delatnosti i drugih vrsta rada mogle da se obezbede bolji uslovi za zadovoljavanje kulturnih potreba ljudi koji iz više razloga ne učestvuju u sopstvenom kulturnom razvoju. Stoga se autor okreće izučavanju različitih metoda koje se koriste na radnim mestima u svrhu podsticanja učešća radnika u kulturnim delatnostima. Najpre se bavi određivanjem osnovnih pojmova i kategorija, kao što su: kultura radnog života, kultura rada, radna sredina, samoupravno organizovanje kulture i dr. Potom prikazuje odnose kulturne politike prema kulturi rada, prakse kulture rada u osnovnim organizacijama udruženog rada kod nas, odnose radnika i umetnika, mogućnosti korišćenja slobodnog vremena, aktivnosti kulture i obrazovanja radnika itd. Na početku je dat Sadržaj, a na kraju je prikazana radna varijanta Nacrta projekta studije „Kultura rada“ iz 1976. godine, za Uneskov program o kulturi, sa pitanjima i primedbama, upitnikom i nekoliko varijanti studija slučaja.

Osnove Programa investicionih ulaganja Republičke zajednice kulture za period 1976–1985.

U okviru ove studije, autori su izložili osnove prvog programa investicionih ulaganja RZK u SR Srbiji od 1976. do 1985. godine. Ističu da je zadatak programa investicionih ulaganja da se prevaziđe dosadašnja situacija i usklade različite potrebe i programi sa realnim materijalnim mogućnostima u kojima će se delatnost kulture nalaziti u navedenom periodu. Cilj je stvoriti takve instrumente koji će omogućiti racionalno trošenje sredstava namenjenih za investicije i postizanje maksimalnih efekata u narednom planskom periodu. Ravnopravni položaj svih kulturnih delatnosti i ravnomerni razvoj svake opštine iz svih regiona – jedan je od osnovnih stvari koje ovaj program treba da obezbedi. Sa jedne strane postoji međusobna neusklađenost programa kulturne delatnosti, a sa druge strane ni tako pojedinačno napravljeni programi kulturnih delatnosti nisu usklađeni sa potrebama, a još manje sa materijalnim mogućnostima opština, pa i Republike. Da bi se sagledale potrebe i planovi opština, sprovedena je anketa kojom su obuhvaćene sve opštinske interesne zajednice kulture u SR Srbiji. Traženi su podaci o planiranoj izgradnji, adaptaciji objekata i nabavci opreme za potrebe kulture (do 1985. godine). Istraživanje se sastoji iz tri poglavlja: Opšti uslovi u kojima se donosi program i ocena dosadašnje investicione aktivnosti Republičke zajednice kulture; Ukupna sredstva, uslovi i kriterijumi za raspodelu sredstava za investicije; Dokumentacija i prilozi. Na početku studije dat je Sadržaj.

Standardi i normativi za arhivsku delatnost na teritoriji Socijalističke Republike Srbije van teritorija SAP

Ovaj podrobno pripremljeni nacrt Dragana Ćirovića nastao je u okviru planiranja izgradnje jedinstvenog sistema zaštite i korišćenja arhivske građe u SR Srbiji, kao predlog normativa i standarda za arhivsku delatnost. Naime, Republička zajednica kulture je odlučila da se osnuje stručna radna grupa u okviru Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka koja će biti nosilac poslova pripremanja standarda i normativa za delatnosti u oblasti kulture. Razvoj i unapređenje ovog sistema bili su povezani i sa usaglašavanjem delatnosti kulture sa Zakonom o udruženom radu, Zakonom o zaštiti kulturnih dobara, kao i sa primenom Rezolucije o slobodnoj razmeni rada u društvenim delatnostima. Takođe, važno je bilo da se sva ova dokumenta približe i praktičnom delovanju. Da bi se utvrdili i primenili standardi i normativi svake od delatnosti u kulturi i organizacija udruženog rada, bilo je potrebno najpre steći uvid u njihovo stanje, a potom utvrditi društvene zahteve i listu prioriteta za njihovu primenu. Ovo je bilo moguće kroz upoznavanje sa: funkcijom arhiva i zaposlenima; stručnom tehnologijom rada i metodološkim postupcima; i društveno-ekonomskom osnovom rada arhiva. Autor je predstavio uređena merila i kriterijume za devet segmenata delatnosti arhiva u Srbiji. Iznet je i akt „Jedinstveni standardi i normativi za arhivsku delatnost u Srbiji“ koji je potom objavljen u Službenom glasniku SRS i u Arhivskom pregledu Zajednice arhiva Srbije. U okviru ovog nacrta dat je i Sadržaj.