Предмет истраживања Триве Инђића које је наручила Републичка заједница културе СР Србије јесте самоуправни преображај уметничких удружења изазван применом Закона о друштвеним организацијама и удружењима грађана, усвојеним 1982. године. Ово је значило темељну реорганизацију удружења од грађанско-правних лица ка њиховом претварању у савезе удружења грађана преко самоуправног споразумевања. Тако она постају саставни део политичког система самоуправљања и саставни део ССРН, на челу са СКЈ. Такође, требало је донети нова и ускладити постојећа самоуправна нормативна акта везана за делатност и за стицање финансијских средстава удружења, као и укључити их у систем организовања Социјалистичког савеза радног народа. Из свега наведеног се види да је ово истраживање спроведено паралелно са актуелном организационом трансформацијом уметничких удружења. Стога, аутор ставља акценат на питања о карактеру промена унутар удружења, о утицају чланова на њих, као и о томе да ли су ове промене допринеле повећању демократичности рада унутар удружења. Сматра да су удружења изгубила постојећу могућност да утичу на мере културне политике, као и на обликовање културног живота. Подаци су добијени анкетирањем чланова 20 уметничких удружења, и то методом случајног узорка, и интервјуисањем руководилаца 10 уметничких удружења. Извршен је и компаративни приказ њихових ставова и оцена, што је допринело објективнијем сагледавању тадашњих процеса трансформације. На почетку овог истраживања дат је Садржај, а на крају су Прилози са анкетним питањима за чланове удружења и са питањима за интервју који је обављен са руководиоцима.