Анализа мреже организација удруженог рада културе
Предмет ове анализе је мрежа организација која делује у области културе (ОУР-а културе): библиотеке (матичне, народне), културно-образовне установе, биоскопи, организације културно-уметничког аматеризма, архиви, музеји и галерије, заводи за заштиту споменика културе, позоришта, издавачка делатност и музички ансамбли. Прве институције националне културе код нас настале су у XИX веку, са настанком и развојем градова и административних центара, а потом и у време социјалистичке изградње. Формирањем међуопштинских регионалних заједница и самоуправних интересних заједница културе 1974. године, створени су релативно стабилни услови и за коначно организовање делатности културе. Овом анализом је обухваћено: 475 ОУР-а културе који су настали у раздобљу од 1825. до 1981. године, 500 културно-уметничких друштава, 919 организационих јединица које се налазе у саставу појединих ОУР-а. Анализа је подељена на три основне целине у зависности од подручја које задаци у области културе покривају: 1. организације удруженог рада у области културе чија се активност ограничава углавном границама самих општина и локалних средина; 2. организације удруженог рада које врше послове за више општина, регион или више региона; 3. републичке институције и остали проблеми значајни за функционисање мреже ОУР-а културе. Ова анализа даје преглед стања културе у СР Србији, а такође би требало да допринесе сагледавању и разрешавању проблема мреже ОУР-а културе.
Културно-уметничке манифестације у СР Србији (манифестације које материјално подстиче Републичка заједница културе)
Истраживање Радослава Ђокића настало је на основу прикупљене документационе грађе Завода за проучавање културног развитка у 1978. години везане за културне манифестације које су се организовале у СР Србији, а чији је део програмских активности материјално подстицала Републичка заједница за културу. Има их тридесет једна и пажљиво су систематизоване према њиховом облику и карактеру. У оквиру ове анализе утврђене су одређене тенденције и карактеристике у њиховом појављивању и трајању, као и неке заједничке особине. С обзиром на то да се културне манифестације не могу посматрати изоловано и независно од других манифестација и културних активности на целом југословенском простору, аутор је дао и шири поглед на њих. Овај истраживачки пројекат је полазни корак за израду дубље анализе и студије појединачних великих културних манифестација, као и за њихово веће афирмисање у културним срединама не само СР Србије већ и целе Југославије. У оквиру анализе налазе се табеле, а на крају је дат Садржај.