Prikazani svi od ukupno 4 rezultata

Normiranje rada u pozorištu: stvarnost ili utopija

U ovom radu, Vera Ikonomova govori o dugogodišnjoj potrebi za normiranjem rada u kulturi, u ovom slučaju u pozorištu, kao i o tome da nijedna varijanta normi rada nije dala rezultate u praksi, uz sva nastojanja Republičke zajednice kulture SR Srbije. Ostvarivanje uslova za formiranje samoupravno dogovorene naknade, te vrednovanje rezultata rada u društvenim delatnostima postavljeno je kao najznačajniji zadatak da bi se ostvarila Rezolucija Skupštine SFRJ vezana za metodološka rešenja merenja rezultata rada u kulturi. S obzirom na to da je umetnički rad teško podložan kvantitativnom merenju, za razliku od rada u proizvodnim organizacijama, postojeće norme nisu dobar instrument planiranja rada pozorišta. Prikazane su teorijske postavke kojima se definiše ovaj proces, kao i analize stanja u pogledu nagrađivanja rada pozorišnih umetnika. V. Ikonomova polazi od opštih karakteristika radnih normi, da bi se pokazala i njihova praktična upotrebljivost, odnosno merenje efekta od rada; razmatra svrhu normiranja, iznosi teorijske osnove normiranja. U ostalim poglavljima pokazuje koliko je moguća primena ovih normi u pozorišnoj delatnosti, odnosno govori da je najbolji način merenja korisnog efekta od rada jedne pozorišne organizacije kvalitet ostvarenog radnog zadatka i značaj i obim radnog zadatka (određenog radnog mesta, uz njegovu funkciju i kvalitet). U završnom delu je dat predlog za rešavanje problema normiranja u umetničkim institucijama, s obzirom na to da je prioritetno obezbediti nepohodne uslove za razvoj određene kulturne delatnosti (npr. pozorišta). Na početku je dat Sadržaj.

Normiranje rada u pozorištu: stvarnost ili utopija

U ovom radu, Vera Ikonomova govori o dugogodišnjoj potrebi za normiranjem rada u kulturi, u ovom slučaju u pozorištu, kao i o tome da nijedna varijanta normi rada nije dala rezultate u praksi, uz sva nastojanja Republičke zajednice kulture SR Srbije. Ostvarivanje uslova za formiranje samoupravno dogovorene naknade, te vrednovanje rezultata rada u društvenim delatnostima postavljeno je kao najznačajniji zadatak da bi se ostvarila Rezolucija Skupštine SFRJ vezana za metodološka rešenja merenja rezultata rada u kulturi. S obzirom na to da je umetnički rad teško podložan kvantitativnom merenju, za razliku od rada u proizvodnim organizacijama, postojeće norme nisu dobar instrument planiranja rada pozorišta. Prikazane su teorijske postavke kojima se definiše ovaj proces, kao i analize stanja u pogledu nagrađivanja rada pozorišnih umetnika. V. Ikonomova polazi od opštih karakteristika radnih normi, da bi se pokazala i njihova praktična upotrebljivost, odnosno merenje efekta od rada; razmatra svrhu normiranja, iznosi teorijske osnove normiranja. U ostalim poglavljima pokazuje koliko je moguća primena ovih normi u pozorišnoj delatnosti, odnosno govori da je najbolji način merenja korisnog efekta od rada jedne pozorišne organizacije kvalitet ostvarenog radnog zadatka i značaj i obim radnog zadatka (određenog radnog mesta, uz njegovu funkciju i kvalitet). U završnom delu je dat predlog za rešavanje problema normiranja u umetničkim institucijama, s obzirom na to da je prioritetno obezbediti nepohodne uslove za razvoj određene kulturne delatnosti (npr. pozorišta). Na početku je dat Sadržaj.

Utvrđivanje standarda i normativa rada i opreme u delatnostima kulture

Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka delegiran je zadatak izrade standarda i normativa rada i opreme u oblasti kulture, što bi bila osnova za dalje planiranje, te određivanje cena u kulturi na osnovu slobodne razmene rada. U ovoj naučno-istraživačkoj studiji, Vera Ikonomova govori o potrebi postojanja pokazatelja po kojem će se vršiti merenje ostvarenih rezultata, regulisanje odnosa ponude i potražnje u oblasti kulture, što je povezano sa mogućnostima povećanja ekonomske efikasnosti i poboljšanja kvaliteta rada organizacija u kulturi. Mehanizam planskog formiranja cena kao merila uspešnosti jedne organizacije u kulturi postao je bitan zadatak ali ne i lako ostvarljiv, dok će slobodna razmena rada u organizacijama udruženog rada društvenih delatnosti biti moguća ostvarivanjem uslova za formiranje samoupravno dogovorene naknade, cena usluga i vrednovanja rezultata rada zaposlenih u njima (prema Rezoluciji Skupštine SFRJ). V. Ikonomova daje pogled na tadašnje stanje u oblasti normiranja i standardizacije opreme i rada u kulturnim delatnostima koji nisu još uvek bili dovoljno razvijeni, kao ni svest o njihovoj neophodnosti, te primeni u praksi. Zatim, sa metodološkog aspekta pokušava da odgovori na pitanje šta je to standardizacija i normiranje u istraživanjima kulture da bi definisala uslove poslovanja ustanova kulture koje se finansiraju preko SIZ-a kulture. Dalje, bavi se procedurom i metodom izrade standarda i normi, te njihove realizacije u cilju bolje raspodele i efikasnijeg korišćenja postojećih resursa. Potom, govori o specifičnosti normiranja i standardizacije u kulturi, u okviru kojih je potrebno uraditi empirijsku analizu stanja u svakom tipu organizacije kulture, kao i potreba njenih korisnika. Ovaj tekst na početku ima Sadržaj.

Utvrđivanje standarda i normativa rada i opreme u delatnostima kulture

Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka delegiran je zadatak izrade standarda i normativa rada i opreme u oblasti kulture, što bi bila osnova za dalje planiranje, te određivanje cena u kulturi na osnovu slobodne razmene rada. U ovoj naučno-istraživačkoj studiji, Vera Ikonomova govori o potrebi postojanja pokazatelja po kojem će se vršiti merenje ostvarenih rezultata, regulisanje odnosa ponude i potražnje u oblasti kulture, što je povezano sa mogućnostima povećanja ekonomske efikasnosti i poboljšanja kvaliteta rada organizacija u kulturi. Mehanizam planskog formiranja cena kao merila uspešnosti jedne organizacije u kulturi postao je bitan zadatak ali ne i lako ostvarljiv, dok će slobodna razmena rada u organizacijama udruženog rada društvenih delatnosti biti moguća ostvarivanjem uslova za formiranje samoupravno dogovorene naknade, cena usluga i vrednovanja rezultata rada zaposlenih u njima (prema Rezoluciji Skupštine SFRJ). V. Ikonomova daje pogled na tadašnje stanje u oblasti normiranja i standardizacije opreme i rada u kulturnim delatnostima koji nisu još uvek bili dovoljno razvijeni, kao ni svest o njihovoj neophodnosti, te primeni u praksi. Zatim, sa metodološkog aspekta pokušava da odgovori na pitanje šta je to standardizacija i normiranje u istraživanjima kulture da bi definisala uslove poslovanja ustanova kulture koje se finansiraju preko SIZ-a kulture. Dalje, bavi se procedurom i metodom izrade standarda i normi, te njihove realizacije u cilju bolje raspodele i efikasnijeg korišćenja postojećih resursa. Potom, govori o specifičnosti normiranja i standardizacije u kulturi, u okviru kojih je potrebno uraditi empirijsku analizu stanja u svakom tipu organizacije kulture, kao i potreba njenih korisnika. Ovaj tekst na početku ima Sadržaj.