Нормирање рада у позоришту: стварност или утопија
У овом раду, Вера Икономова говори о дугогодишњој потреби за нормирањем рада у култури, у овом случају у позоришту, као и о томе да ниједна варијанта норми рада није дала резултате у пракси, уз сва настојања Републичке заједнице културе СР Србије. Остваривање услова за формирање самоуправно договорене накнаде, те вредновање резултата рада у друштвеним делатностима постављено је као најзначајнији задатак да би се остварила Резолуција Скупштине СФРЈ везана за методолошка решења мерења резултата рада у култури. С обзиром на то да је уметнички рад тешко подложан квантитативном мерењу, за разлику од рада у производним организацијама, постојеће норме нису добар инструмент планирања рада позоришта. Приказане су теоријске поставке којима се дефинише овај процес, као и анализе стања у погледу награђивања рада позоришних уметника. В. Икономова полази од општих карактеристика радних норми, да би се показала и њихова практична употребљивост, односно мерење ефекта од рада; разматра сврху нормирања, износи теоријске основе нормирања. У осталим поглављима показује колико је могућа примена ових норми у позоришној делатности, односно говори да је најбољи начин мерења корисног ефекта од рада једне позоришне организације квалитет оствареног радног задатка и значај и обим радног задатка (одређеног радног места, уз његову функцију и квалитет). У завршном делу је дат предлог за решавање проблема нормирања у уметничким институцијама, с обзиром на то да је приоритетно обезбедити непоходне услове за развој одређене културне делатности (нпр. позоришта). На почетку је дат Садржај.
Нормирање рада у позоришту: стварност или утопија
У овом раду, Вера Икономова говори о дугогодишњој потреби за нормирањем рада у култури, у овом случају у позоришту, као и о томе да ниједна варијанта норми рада није дала резултате у пракси, уз сва настојања Републичке заједнице културе СР Србије. Остваривање услова за формирање самоуправно договорене накнаде, те вредновање резултата рада у друштвеним делатностима постављено је као најзначајнији задатак да би се остварила Резолуција Скупштине СФРЈ везана за методолошка решења мерења резултата рада у култури. С обзиром на то да је уметнички рад тешко подложан квантитативном мерењу, за разлику од рада у производним организацијама, постојеће норме нису добар инструмент планирања рада позоришта. Приказане су теоријске поставке којима се дефинише овај процес, као и анализе стања у погледу награђивања рада позоришних уметника. В. Икономова полази од општих карактеристика радних норми, да би се показала и њихова практична употребљивост, односно мерење ефекта од рада; разматра сврху нормирања, износи теоријске основе нормирања. У осталим поглављима показује колико је могућа примена ових норми у позоришној делатности, односно говори да је најбољи начин мерења корисног ефекта од рада једне позоришне организације квалитет оствареног радног задатка и значај и обим радног задатка (одређеног радног места, уз његову функцију и квалитет). У завршном делу је дат предлог за решавање проблема нормирања у уметничким институцијама, с обзиром на то да је приоритетно обезбедити непоходне услове за развој одређене културне делатности (нпр. позоришта). На почетку је дат Садржај.
Утврђивање стандарда и норматива рада и опреме у делатностима културе
Заводу за проучавање културног развитка делегиран је задатак израде стандарда и норматива рада и опреме у области културе, што би била основа за даље планирање, те одређивање цена у култури на основу слободне размене рада. У овој научно-истраживачкој студији, Вера Икономова говори о потреби постојања показатеља по којем ће се вршити мерење остварених резултата, регулисање односа понуде и потражње у области културе, што је повезано са могућностима повећања економске ефикасности и побољшања квалитета рада организација у култури. Механизам планског формирања цена као мерила успешности једне организације у култури постао је битан задатак али не и лако остварљив, док ће слободна размена рада у организацијама удруженог рада друштвених делатности бити могућа остваривањем услова за формирање самоуправно договорене накнаде, цена услуга и вредновања резултата рада запослених у њима (према Резолуцији Скупштине СФРЈ). В. Икономова даје поглед на тадашње стање у области нормирања и стандардизације опреме и рада у културним делатностима који нису још увек били довољно развијени, као ни свест о њиховој неопходности, те примени у пракси. Затим, са методолошког аспекта покушава да одговори на питање шта је то стандардизација и нормирање у истраживањима културе да би дефинисала услове пословања установа културе које се финансирају преко СИЗ-а културе. Даље, бави се процедуром и методом израде стандарда и норми, те њихове реализације у циљу боље расподеле и ефикаснијег коришћења постојећих ресурса. Потом, говори о специфичности нормирања и стандардизације у култури, у оквиру којих је потребно урадити емпиријску анализу стања у сваком типу организације културе, као и потреба њених корисника. Овај текст на почетку има Садржај.
Утврђивање стандарда и норматива рада и опреме у делатностима културе
Заводу за проучавање културног развитка делегиран је задатак израде стандарда и норматива рада и опреме у области културе, што би била основа за даље планирање, те одређивање цена у култури на основу слободне размене рада. У овој научно-истраживачкој студији, Вера Икономова говори о потреби постојања показатеља по којем ће се вршити мерење остварених резултата, регулисање односа понуде и потражње у области културе, што је повезано са могућностима повећања економске ефикасности и побољшања квалитета рада организација у култури. Механизам планског формирања цена као мерила успешности једне организације у култури постао је битан задатак али не и лако остварљив, док ће слободна размена рада у организацијама удруженог рада друштвених делатности бити могућа остваривањем услова за формирање самоуправно договорене накнаде, цена услуга и вредновања резултата рада запослених у њима (према Резолуцији Скупштине СФРЈ). В. Икономова даје поглед на тадашње стање у области нормирања и стандардизације опреме и рада у културним делатностима који нису још увек били довољно развијени, као ни свест о њиховој неопходности, те примени у пракси. Затим, са методолошког аспекта покушава да одговори на питање шта је то стандардизација и нормирање у истраживањима културе да би дефинисала услове пословања установа културе које се финансирају преко СИЗ-а културе. Даље, бави се процедуром и методом израде стандарда и норми, те њихове реализације у циљу боље расподеле и ефикаснијег коришћења постојећих ресурса. Потом, говори о специфичности нормирања и стандардизације у култури, у оквиру којих је потребно урадити емпиријску анализу стања у сваком типу организације културе, као и потреба њених корисника. Овај текст на почетку има Садржај.