Култура младих радника
Аутори ове студије баве се социолошким истраживањем културног живота радничке омладине која, по њиховом мишљењу, отвара бројна питања о положају и улози радничке класе у заснивању самоуправног начина производње и о будућим перспективама самоуправног социјалистичког друштва. Такође, у култури радничке омладине показују се сви континуитети и дисконтинуитети социјалистичке револуције. Систематична истраживања живота (културе) омладине у југословенском социјалистичком друштву започета су крајем 70-их година, када су и формиране посебне омладинске истраживачке организације. Ипак, може се сматрати да у југословенској заједници није постојала јасна друштвена оријентација у истраживању проблема, а поготово истраживања културног живота радничке омладине. Дата истраживачка студија садржи три блока, а у сваком тематском блоку критички су интерпретирана релевантна значења бројних теоријских становишта и емпиријских показатеља. Уводни, теоријско-методолошки блок говори о заснивању социологије омладине; други говори о култури радничке (класе) омладине у историјском тоталитету социјалистичког друштва, а трећи о култури свакодневног живота радничке омладине у смислу заснивања самоуправног начина производње. У приказу емпиријских резултата, аутори су настојали да провере хипотезе о узрочној условљености одређености основних варијабли о култури радничке омладине. На основу сакупљене емпиријске грађе анализиран је и утицај различитих социјалних и културних чинилаца и појава на разноврсне облике културе радничке омладине. На почетку студије дат је Садржај, а у оквиру студије су бројне табеле. На крају студије је приложен упитник о културном животу радничке омладине.
Културни живот села на територији уже Србије (Истраживања и Документација, св. 6)
Ова студија је настала у складу са задацима које је поставио ВИИ конгрес СК Србије а који су везани за покретање шире и организованије друштвене активности у преображају села. С обзиром на то да су основни постулати социјалистичког друштва – право свих радних људи да равноправно уживају плодове културе, важно је створити услове који би омогућили брже развијање самоуправних односа на селу. Циљ аутора ове студије јесте да покажу и укажу на то колико недовољна писменост, непостојање перманентног стручног образовања, слаба комуникација град – село, сиромашан друштвени и културни живот људи на селу утичу на озбиљне губитке у пољопривредној производњи и, уопште, на већу продуктивност, доходак и животни стандард. Услед недостатка статистичких података о раду културних установа у општинским центрима, аутори су се бавили анализом само друштвено организованих облика културног деловања и материјалним проблемима који их условљавају, као и проблемима произвођачке културе и значаја школе у развијању културног живота на селу. Поред приказа стања културног живота и активности, као и основних услова за развој културе у сеоским насељима, дат је и предлог мера за даљи развој културе на селу. На почетку студије налази се Садржај, а у последњем делу су табеларни прикази.