Ово теријско-емпиријско истраживање настало је на иницијативу Градске конференције ССРН Београда, а у сарадњи са Градским већем Савеза синдиката Београда. У оквиру опште теме „Самоуправно повезивање културних институција са привредним и другим радним организацијама“, аутори су се бавили истраживањем првенствено културног покрета предузетог у циљу неутралисања негативних ефеката недовољне развијености појединих компоненти културних потреба. Наиме, у београдским радним организацијама тог времена јавља се културна акција која се развија у културни покрет. Циљ је био ојачати економску компоненту културних потреба радника, организовати културне програме у складу са њиховим слободним временом, покренути раднике из њихових домова и омогућити им лакши приступ културних добара. Основна идеја ових акција базирана је на два става: прво, да културне потребе треба да добију равноправни третман као и остале људске потребе; друго, и ако постоји извесна разлика у градацији, не би требало да постоје суштинске разлике између културних потреба радника и оних који нису радници. У овом истраживању описани су неки од облика у којима се јавља културна акција, као што су Позоришна комуна и Савет корисника, демократске форме сарадње привредних организација и културних установа. Поред неколико примера израде програма и годишњих планова за културну акцију у оквиру радничких предузећа, разматра се и културни аматеризам, као и улога синдиката у остваривању овог новог концепта културне политике. На почетку је дато обрађено Саопштење за Конгрес културне акције Координационог одбора Београда за културну акцију, а потом следи истраживање са Садржајем. Након истраживања, представљен је библиографски избор књига на тему „Радници и култура“ за период од 1965. до 1969. године.