Схоwинг алл 3 ресултс

Фестивал културе младих СР Србије у Књажевцу (Анализа досадашњег развоја са прегледом програмског концепта)

У овом истраживачком пројекту, Бранимир Стојковић говори о рађању идеје о фестивалима младих још у раним педесетим годинама, и то у мањим местима Србије. У случају Књажевца, идеја се показала плодном и еволуирала је до манифестације републичког и југословенског карактера, под називом Фестивал младих Србије (1974). Да би се конкретније уочиле развојно-функционалне могућности Фестивала младих Србије, аутор се бавио истраживањем културног и друштвено-економског контекста Фестивала, односно његовим оснивањем, организацијом, програмима, учесницима, публиком, начином селекције програма, жирирањем, као и финансијским изворима. Такође, дао је анализу односа локалне и шире средине према овој културној манифестацији, и односа књажевачког фестивала према другим омладинским (културним) манифестацијама. Циљеви су теоријски и емпиријски, везани за сазнавање да ли уопште постоји јединствена култура младих, али и за формулисање предлога о могућем развоју овог фестивала. Истраживање на почетку има Садржај, а на крају додатак у виду документације – Самоуправни споразум о Фестивалу културе младих и Статут Фестивала културе младих Србије.

Културни живот омладине – кратак преглед са предлогом мера –

У овом елаборату, аутори полазе од става да је културни живот омладине део друштвеног живота младе генерације који се испољава кроз различите могућности: школовања, укључивања у радни процес, учешћа у самоуправном систему, стварања и коришћења културних вредности. Праве разлику између два дела омладине – оног који се припрема за радне улоге и оног који је већ укључен у радни процес. Затим, праве разлику између сеоске и градске омладине, између средњошколске и студентске, али и између различитих делова омладине укључене у радни процес, пре свега између радничке омладине и друге радно активне омладине. Постоје знатне разлике у погледу материјалних и других објективних услова културног испољавања у посебним омладинским групама. Услове за унапређење културног живота омладине можемо да поделимо у две велике групе: опште и посебне. Посебни услови за развијање културног живота омладине произилазе из положаја саме култура и из друштвеног положаја различитих делова омладине, а који су неповољнији код младих на селу и код радничке омладине (нижи лични дохоци, лошији стамбени услови, удаљеност места рада). Општи услови обухватају све веће изједначавање припадника младе генерације у избору школе, а самим тим и будућег занимања, све уједначеније услове школовања, развијање активне стваралачке личности, развијање самоуправљања у коме ће и млада генерација имати активни улогу, нестајање великих разлика између појединих локалних средина у којима омладина живи, учи и ради. Стога, у оквиру ове студије, аутори предлажу одређене мере за развијање бољих услова културног живота свих типова омладине.

Основни налази емпиријских истраживања омладине 1976–1981. године у СР Србији; Преглед емпиријских истраживања омладине 1978–1981. г. у СР Хрватској

У овом прегледу емпиријских истраживања омладине у СР Србији, Срећко Михаиловић евидентира одсуство теоријских и историографских радова о омладини. Напомиње да тек од 1976. године почињу систематска истраживања о омладини која обављају Савез социјалистичке омладине Србије (ССО Србије) и Центар за политиколошка истраживања и јавно мњење. Аутор је извршио класификацију истраживања према њиховом садржају на она која се баве: друштвено-економским положајем омладине; друштвеним, политичким и самоуправним ангажовањем омладине; вредносним оријентацијама, интересовањем младих; слободним временом, културом младих; омладинским радним акцијама. Изнети су основни налази ових истраживања кроз реинтерпретацију закључака истраживања. Указано је и на тешкоће око спровођења ових истраживања, као и на чињеницу да ниједно од ових истраживање није финансијски помогла Заједница науке. Треба напоменути и то да је ССОЈ организовао исте године научни скуп на тему „Друштвени положај и животне перспективе младе генерације Југославије“, као и то да је у Заводу за проучавање културног развитка извршено истраживање „Културни живот радничке омладине“. Даље, у прегледу емпиријских истраживања омладине у СР Хрватској, Ненад Фануко даје називе истраживања, имена издавача, аутора и године публиковања, уз опште карактеристике и најважније (статистичке) резултате истраживања. На крају су дате табеле са прегледом програма за младе.