Prikazani svi od ukupno 4 rezultata

Interesno organizovanje kulture, kulturna politika i kultura rada u SFRJ

U ovom istraživanju, Veselin Ilić polazi od ustavne reforme i usvajanja Ustava iz 1974. godine, smatrajući da su time konačno i normativno ispunjene neophodne pretpostavke za slobodno udruživanje i slobodnu razmenu rada i sredstava. Radi se o novom, demokratskom modelu društveno-ekonomskih i političkih odnosa koji se nazivaju interesnim organizovanjem kulture i kulturna politika. Time se ujedno pokazuje i novi društveni položaj radnika u društvenim delatnostima, pa i u kulturi, njihova prava, obaveze i odgovornosti. Zato autor u prvom delu objašnjava pojam interesnog organizovanja kulture, koje se temelji na samoupravnom organizovanju socijalističkog društva. Cilj je prevladavanje suprotnosti između sfere proizvodnog (materijalnog) i neproizvodnog rada (kultura), kao i humanizovanje i kultivisanje radnog i životnog ambijenta radnika. Ovo je osnova za samoupravno izgrađivanje kulturne politike kroz društveno-kulturne akcije radi osvajanja vrednosti kulture rada.

Kultura i kulturna politika I, bibliografska informacija, 1965/1969. (Sveska 12)

Svrha ove bibliografske informacije za period od 1965. do 1969. jeste da omogući svima koji se bave proučavanjem kulture i kulturnog razvoja u SFRJ, a posebno u SR Srbiji, uvid u tada aktuelnu literaturu. Publikacija sadrži bibliografske jedinice u oblasti: amaterizma, arhiva, biblioteka – knjiga, bibliografije – dokumentacije, demografije, finansiranja kulture, izdavačke delatnosti, kulturne politike, likovne kulture, muzeja, muzičke kulture, obrazovanja i kulture, omladine – dece, opštih pitanja kulture, pozorišta, radnika i kulture, sela i kulture, sociologije, sredstava masovnih komunikacija, kinematografije, stvaralaštva, zaštite spomenika kulture i prirode, standarda — potrošnje – urbanizacije. Sve ove oblasti razvrstane su prema imenskom i predmetnom registru. Lista predmetnih grupa data je po abecednom redu. Razvrstavanje u okviru velikih grupa – oblasti, poput biblioteka i kulturne politike, vršeno je prema godinama, a u okviru godina abecedno. U okviru ostalih, vršeno je samo prema abecednom redu.

Kulturna autonomija u Jugoslaviji – Osnovi za kulturnu autonomiju prema Saveznom i republičkim ustavima

U ovom izveštaju, Borivoje Ljubinković razmatra sledeće: osnovu teorijskog utemeljenja pojma kulturna autonomija, njen ustavnopravni položaj prema Saveznom i republičkim ustavima Jugoslavije i razlike u odnosu na pojam lične autonomije. Ostvarivanje prava nacionalnih manjina na zaštitu etničkog, kulturnog i jezičkog identiteta razmotreno je sa stanovišta međunarodnih standarda zaštite prava manjina i nacionalnih propisa. Vrlo raznoliko shvatanje kulturne autonomije, od ustavne kategorije do gotovo ignorisanja, dokazuje da ona u jugoslovenskom zakonodavstvu ne postoji kao jedinstvena kategorija, pa ni pravna definicija. Posle ustavne osnove dolazi zakonodavna regulativa, koja se tek u praksi zaista ostvaruje, pa je savremenicima lakše da naslute njen značaj nego stvarni stepen sadašnjeg razvitka. Kao vremensko razgraničenje za ovaj tekst uzeta je sredina novembra 1991. godine, kada je Republika Makedonija donela Ustav. Jugoslaviju je već tada zahvatio proces transformacije, sve do izdvajanja pojedinih republika u samostalne, nezavisne države. Teško je bilo predvideti kakav će u budućnosti biti jugoslovenski prostor kada ovi procesi budu okončani, ali je bilo izvesno da će tek tada, u novim državno političkim, ekonomskim, pa i geografskim uslovima, kada će neke od republika postati i suprotstavljene države, kulturna autonomija dobiti novi smisao, i čak biti neophodnost – da bi se kroz nju sačuvao integritet manjinskog naroda i njihove civilizacijske tekovine.

Studija slučaja jugoslovenskog zakonodavstva u oblasti kulture

Ovaj izveštaj – studiju slučaja uradili su Trivo Inđić i Borivoje Ljubinković za potrebe Uneska. U prvom poglavlju navode osnovna načela kulturne politike Jugoslavije koja definišu opšti okvir zakonodavstva u kulturi. Radi boljeg razumevanja pomenute teme, na početku daju osnovne društveno-političke odlike Jugoslavije. U drugom poglavlju taksativno navode kulturne delatnosti koje su normativno regulisane na saveznom, republičkom i pokrajinskom nivou, kao i osnovne karakteristike zakonodavstva u kulturi u SFRJ. Treće poglavlje donosi klasifikaciju postojećih propisa u kulturi, dok se u četvrtom naglašavaju mere koje su preduzete u cilju proširenja participacije u duhu preporuke o participaciji i doprinosu narodnih masa kulturnom životu. Takođe, naznačeno je posebno zakonodavstvo koje se odnosi na decentralizaciju i sprovođenje načela samoupravljanja u oblasti kulture. U poslednjem delu, autori se osvrću ukratko na republičke, regionalne i lokalne strukture koje obezbeđuju institucionalnu pomoć efikasnom primenjivanju načela definisanih kulturnim zakonodavstvom. Na kraju izveštaja, nabrojani su svi korišćeni pravni propisi u oblasti kulture Jugoslavije u periodu od 1962. do 1980.